Zaposleni u preduzeću Apoteke Beograd organizovali su protest blokirajući Nemanjinu ulicu u Beogradu, zahtevajući od vlade da ukine koncesioni akt, isplati zaostale plate u roku od 30 dana i obezbedi sastanak sa ministrom zdravlja Zlatiborom Lončarom. Protest se desio usled nezadovoljstva zaposlenih zbog lošeg stanja u preduzeću, koje se ogledalo kroz neisplaćene plate i nedostatak lekova.
Nakon protesta, ministar Lončar ih je primio na sastanak, gde su iz Apoteka Beograd izneli predlog za rešavanje svojih problema. Predlog se odnosi na to da apoteke postanu deo javnog zdravstva, čime bi se omogućilo da se fokusiraju na proizvodnju lekova i medicinskih preparata. Ova ideja je naišla na pažnju, jer bi mogla značajno uticati na funkcionisanje apoteka i dostupnost lekova građanima.
Prema rečima predsednice sindikata Opstanka Apoteke Beograd, Jelene Šikuljak, ministar Lončar je naveo da je vlada u martu ove godine uplatila sredstva za plate zaposlenih. Međutim, zaposleni tvrde da ta sredstva nisu stigla do njih, što je dodatno pogoršalo njihovu situaciju. Ova izjava ukazuje na nesporazum između vlade i zaposlenih, što može dovesti do daljih tenzija.
Na protestu su se čule i optužbe na račun gradske vlasti. Biljana Lukić Crnogorac iz sindikata „Opstanak“ postavila je pitanja o tome zašto apoteke već mesecima ne primaju lekove i zašto grad, kao osnivač, ne preuzima odgovornost za rešavanje problema. Ona je podsetila na važnost proizvoda koje Apoteka Beograd nudi, kao što su dijazepam, sirupi za decu i specijalni preparati za decu u Institutu za majku i dete. Njena izjava ukazuje na ozbiljnost situacije i potencijalne posledice po zdravlje građana ukoliko se problemi ne reše.
Protesti zaposlenih u Apotekama Beograd naglašavaju širi problem u zdravstvenom sistemu Srbije. Mnogi zaposleni se bore sa neredovnim isplatama, nedostatkom osnovnih resursa i neadekvatnim uslovima rada. Ova situacija postaje sve više neodrživa, a zaposleni zahtevaju hitne promene kako bi se obezbedila stabilnost i kontinuitet u pružanju zdravstvenih usluga.
Uprkos razgovorima sa ministrom Lončarom, zaposleni ostaju skeptični prema obećanjima. Prema njihovim rečima, situacija se ne menja dovoljno brzo, a njihovi zahtevi i dalje ostaju uglavnom neispunjeni. Ovo može dovesti do daljih protesta i nezadovoljstva među zaposlenima, koji smatraju da im je potrebna hitna pomoć kako bi mogli nastaviti sa radom.
Ukoliko se situacija ne reši, postoji rizik od daljeg pogoršanja uslova rada i dostupnosti lekova. Zaposleni su svesni svog značaja u zdravstvenom sistemu i zahtevaju da se njihovi glasovi čuju i da se preduzmu konkretni koraci ka rešenju problema. Njihovi zahtevi nisu samo vezani za lične interese, već se tiču i zdravlja i dobrobiti građana.
U zaključku, situacija u Apotekama Beograd je složena i zahteva hitnu pažnju. Zaposleni su spremni da se bore za svoja prava i očekuju da vlada preuzme odgovornost za rešavanje problema. Njihovi zahtevi za ukidanje koncesionog akta, isplatu zaostalih plata i osnivanje sastanka sa ministrom zdravlja su od ključnog značaja za budućnost ovog preduzeća i zdravstvo u Srbiji u celini. Samo kroz dijalog i saradnju moguće je pronaći rešenja koja će zadovoljiti sve strane i obezbediti stabilno i efikasno zdravstveno usluga za sve građane.
