Na Kosovu i Metohiji se bliži primena zakona o strancima i zakona o vozilima, koji će imati značajne posledice po srpsku zajednicu na tom području. Ova regulativa stupa na snagu 15. marta, a prema rečima Jovane Radosavljević, izvršne direktorke Nove društvene inicijative, postoji realan rizik od deportacije za veliki broj Srba koji nemaju kosovska dokumenta. Ovi zakoni tretiraju sve koji nemaju kosovsko državljanstvo kao strance, obavezujući ih da prijave boravak kosovskoj policiji.
Radosavljević ističe da su najviše pogođeni ljudi koji žive na Kosovu, a nemaju odgovarajuću dokumentaciju, uključujući radnike i studente u okviru srpskog obrazovnog i zdravstvenog sistema. Ove promene otvaraju niz pitanja, a posledice bi mogle biti dalekosežne, čak i opasnije od zabrane upotrebe dinara. Posebno zabrinjava situacija sa Univerzitetom u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, koji nije akreditovan u kosovskom sistemu.
Pored toga, ističe se da će 15. mart označiti i kraj roka za podnošenje zahteva za verifikaciju diploma stečenih u okviru srpskog obrazovnog sistema, što dodatno komplikuje položaj studenata i zaposlenih. Procedura prijave boravka na Kosovu već je omogućena, ali ostaje nejasno kako će se primenjivati na radnike i studente koji rade u institucijama koje kosovske vlasti ne priznaju.
Radosavljević naglašava ključna pitanja vezana za mogućnost dobijanja dozvola za boravak i rad, kao i sudbinu onih koji dolaze iz centralne Srbije i nemaju potrebnu dokumentaciju. Ukoliko dođe do stroge primene zakona, oni koji ne prijave boravak mogli bi da se suoče sa novčanim kaznama, a postoji i rizik od deportacije, kao i zabrane ulaska na Kosovo.
Mnogi građani koriste vozila registrovana na članove porodice ili prijatelje, što ih dodatno dovodi u rizik od novih ograničenja. Vozila sa srpskim tablicama biće tretirana kao strana, a međunarodna ovlašćenja neće biti od pomoći. Radosavljević napominje da postoje naznake da bi proces preregistracije mogao biti ponovo otvoren, ali bez jasnih informacija o uslovima.
Najave o integraciji zdravstva i obrazovanja od 15. marta dodatno su izazvale zabrinutost. Radosavljević ističe da je reč o političkom procesu koji se mora rešavati u okviru Briselskog dijaloga i da primena zakona o strancima i integracija ova dva sektora nisu međusobno povezani. Ona naglašava da jednostrani potezi Prištine ne mogu dovesti do održivog rešenja.
Pored političkih, postoje i značajna finansijska ograničenja za integraciju ovih sektora, što se vidi i kroz najave godišnjeg budžeta, u kojem nije izvesno da su predviđene linije za takve procese. Radosavljević smatra da je preciznije govoriti o legalizaciji nego o integraciji srpskih institucija.
Što se tiče procesa verifikacije diploma, iako formalno omogućava sticanje radnih licenci, ne garantuje zaposlenje u kosovskom sistemu. Radosavljević upozorava da bi ovaj proces mogao poslužiti kao osnova za pojačane kontrole i pritiske na institucije srpskog sistema, čime bi mogla da se poveća upotreba inspekcija kao mehanizma pritiska.
15. mart se u javnosti doživljava kao „dan D“, jer se više procesa završava ili počinje upravo tog datuma. Građani žive u strahu i neizvesnosti, bez jasnih odgovora na pitanja šta ih očekuje nakon stupanja zakona na snagu. Radosavljević naglašava da su odgovori na ova pitanja na nivou zvaničnog Beograda, Prištine i međunarodne zajednice, dodajući da bi javnost morala biti blagovremeno informisana o svim diplomatskim aktivnostima kako bi se smanjila neizvesnost i strah među građanima.
