Kada građani pomisle o otpadu, obično se fokusiraju na poslednju tačku – kontejnere, kamione i deponije. Međutim, cilj je izgraditi moderan sistem upravljanja otpadom, koji počinje već u trenutku kada otpad nastaje, bilo u domaćinstvima ili kroz odluke privrede. Zakon o upravljanju otpadom predstavlja temelj ovog budućeg sistema u Srbiji.
Ovaj zakon ima za cilj da značajno smanji količinu otpada koji završava na deponijama, zaštiti životnu sredinu i unapredi kvalitet života svih građana. Prevencija je uvek najbolji pristup, a idealno bi bilo da otpad ne nastaje uopšte. Kada otpad ipak nastane, sledeće najbolje rešenje je njegovo korišćenje kao resursa, odnosno ponovna upotreba.
Zakonom su uvedene stroge mere prevencije, naročito kada je reč o otpadu od hrane. Takođe, svi proizvođači otpada su obavezni da planiraju upravljanje otpadom, kao i da evidentiraju i kontrolišu način njegovog zbrinjavanja. Novi sistem omogućava praćenje puta otpada od izvora do konačnog tretmana, čime se smanjuje improvizacija koja je često skupa i štetna po životnu sredinu.
S novim zakonom, svaki građanin će jasno znati svoje obaveze i prava u vezi sa upravljanjem otpadom. Uvođenje digitalizacije u dokumentaciju o kretanju neopasnog otpada dodatno jača kontrolu i transparentnost. Takođe, omogućava građanima da legalno predaju otpad pravnim licima uz odgovarajuću dokumentaciju.
Zakon je usklađen sa evropskim standardima, uključujući regulative koje ograničavaju upotrebu štetnih materija u električnoj i elektronskoj opremi. Ovo je važno za zaštitu životne sredine, ali i za poziciju srpske privrede koja treba da dokaže usklađenost sa standardima EU.
Važno je napomenuti da se sistem upravljanja otpadom ne može izgraditi preko noći. Otpad od tekstila nije deo trenutnog zakona jer uvođenje specijalizovanih tokova otpada još nije zaživelo u EU. Cilj je postaviti rešenja koja su izvodljiva i koja se mogu sprovesti do kraja.
Jedna od novina u zakonu je mogućnost uvoza neopasnog otpada za energetske svrhe, što može smanjiti zavisnost od fosilnih goriva i povećati konkurentnost domaće privrede. Ovaj pristup će takođe doprineti smanjenju zagađenja, stabilizaciji cena energije i stvaranju više prilika za domaće kompanije.
Uvoz neopasnog otpada može biti strateška mogućnost za Srbiju sa više aspekata. Prvo, doprinosi cirkularnoj ekonomiji, koja je ključna za Zeleno poglavlje. Drugo, može smanjiti troškove u industriji i povećati konkurentnost korišćenjem postojećih kapaciteta cementara. Treće, podržava usklađivanje sa EU regulativama.
Zamena fosilnih goriva alternativnim gorivima poboljšava kvalitet vazduha i ima značaj u kontekstu klimatskih politika. U ovom trenutku, analiziraju se i lokacije u lokalnim samoupravama za postavljanje mobilnih postrojenja za spaljivanje otpada.
Važno je naglasiti da su ova rešenja podsticaj za ubrzanje izgradnje domaćeg sistema upravljanja otpadom. Zakon o upravljanju otpadom je ključni dokument u širem planu za uvođenje reda u ovu oblast nakon višedecenijske nebrige.
U narednom periodu, planira se izgradnja modernih regionalnih centara za upravljanje otpadom širom Srbije, gde će se otpad tretirati prema savremenim standardima. Paralelno će se raditi na zatvaranju i sanaciji nesanitarnih deponija, kao i na čišćenju divljih deponija.
Projekat po projekat, Srbija nastavlja da ide ka zelenoj budućnosti i menja svoju zemlju na bolje. Zakon o upravljanju otpadom predstavlja jasnu poruku da Srbija bira red umesto improvizacije, prevenciju umesto gašenja požara i transparentnost umesto sive ekonomije. Time se potvrđuje spremnost da se unapredi kvalitet života građana i ostavi životna sredina koja je dostojna budućih generacija.
