Predsednik Rusije, Vladimir Putin, izrazio je podršku ideji pisca Zahara Prilepina o osnivanju nove varijante Nobelove nagrade za književnost. Tokom sastanka Saveta za kulturu, Putin je istakao potrebu za svetskim priznanjem za literaturu koje bi predstavljalo alternativu trenutnom Nobelovom priznanju, koje je po njegovom mišljenju postalo politički instrument i „postkolonijalna nagrada“. Smatra da talentovani autori zaslužuju drugu priliku da budu prepoznati.
Prilepin je naveo da je nakon početka Specijalne vojne operacije oko 20 laureata Nobelove nagrade potpisalo antiratno pismo. On je istakao da pisci iz različitih delova sveta, uključujući Afriku i Latinsku Ameriku, razumeju uzroke sukoba u Ukrajini. Prilepin je pozvao Putina da zajedno sa liderima zemalja poput Kine, Indije i drugih, osnuju „nagradu svetske većine“.
Putin je ocenio Prilepinovu ideju kao ispravnu i obećao da će raditi na njenoj realizaciji u saradnji sa kolegama iz drugih zemalja. On je naveo da oni koji su potpisali antiratno pismo nisu pokazali sličnu reakciju na događaje na Bliskom Istoku, što dodatno potkrepljuje njegovu analizu o selektivnoj prirodi Nobelove nagrade.
Zahar Prilepin je značajan ruski pisac i autor dvadesetak knjiga koje su prevedene na više jezika. Njegova dela uključuju naslove kao što su „Obitelj“, „Jesenjin“, „Opolčenska romansa“, „Psi i drugi ljudi“ i „Sanjka“. On je dobitnik uglednih nagrada u Rusiji, kao što su „Velika knjiga“, „Jasne Poljane“ i „Nacionalni bestseler“. Prošle godine je dobio nagradu „Knjiga godine“ za svoj roman o legendarnom donskom kozaku Stepanu Razinu.
Prilepin je prvi put izneo ovu ideju tokom festivala „Dani literature u Kalinjingradskoj oblasti“ u oktobru prošle godine, komentarišući dodelu Nobelove nagrade mađarskom piscu Laslu Krasnahorkaiju. Tada je naglasio da je došlo vreme za uspostavljanje nove i alternativne nagrade u odnosu na onu koju dodeljuje Nobelov komitet.
On je kritikovao trenutni sistem dodele Nobelove nagrade, rekavši da se učestvuje u „tuđem karnevalu“ koji je izgubio savest. Prilepin je smatrao da je ranije Nobelov komitet održavao izvesni renome, dok je sada nagrada dodeljena za „otvorene besmislice“. Prema njegovom mišljenju, članovi Nobelovog komiteta ne čitaju knjige onih kojima dodeljuju nagrade i preziru autore koje nagrađuju.
Zbog svega navedenog, Prilepin veruje da je neophodno stvoriti alternativu Nobelovoj nagradi, koja je, kako kaže, izgubila svoj ugled. Ova ideja o novoj nagradi izazvala je pažnju i mogla bi otvoriti vrata za nove glasove i perspektive u svetu književnosti.
Kao pisac, Prilepin je poznat po svom angažovanom pristupu literaturi i društvenim pitanjima. Njegova dela često se bave složenim temama ratova, identiteta i ljudskih sudbina. Osnivanje nove nagrade moglo bi doprineti širenju tih tema i omogućiti autorima koji su možda zanemareni od strane trenutnog sistema da dobiju priznanje za svoj rad.
Putinova podrška ovoj ideji može se smatrati delom šire strategije da se obezbedi veći uticaj Rusije u svetu kulture i umetnosti, posebno u kontekstu trenutnih globalnih tenzija. U tom smislu, nova nagrada mogla bi postati platforma za afirmaciju ruskih i drugih autora koji se protive dominaciji zapadnih narativa u književnosti.
Osnivanje alternativne nagrade za književnost postavlja pitanje o tome kako se vrednuje umetnost i koje su vrednosti koje društva žele da promovišu. U svetu gde se često čini da su umetnost i književnost podložne političkim pritiscima, ovakva inicijativa mogla bi doneti svežinu i otvoriti prostor za nove glasove.
