U okviru građanske mreže za monitoring kvaliteta vazduha, Beogradska otvorena škola (BOŠ) je prošle godine zabeležila prekomerno zagađenje vazduha u više od 80 opština u Srbiji. Ovi podaci su predstavljeni u izveštaju koji je objavljen 27. januara 2025. godine, dok je dan ranije Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA) objavila svoj izveštaj za 2024. godinu, a koji je kasnio skoro osam meseci.
SEPA je obavezna da godišnje izveštava o kvalitetu vazduha, međutim, njen izveštaj za 2024. godinu objavljen je tek u januaru 2026. godine. U međuvremenu, BOŠ je, koristeći građanske senzore, prikupila podatke o zagađenju i pružila ažurniju sliku o stanju kvaliteta vazduha. Mreža senzora pokriva i ona mesta gde država ne meri opasne čestice PM 2,5, ukazujući na to da je aerozagađenje postalo hroničan problem u srpskim opštinama.
Građanski monitoring se vrši jeftinim senzorima koje građani postavljaju na svoje prozore ili terase, a podaci se prikupljaju iz više od 340 mernih mesta u 100 opština Srbije. Ovi senzori mere koncentraciju suspendovanih čestica PM 2,5 i PM 10, koje se najčešće javljaju zbog sagorevanja fosilnih goriva i drveta.
Izveštaj BOŠ-a pokazuje da je koncentracija PM 2,5 čestica bila iznad nacionalne granične vrednosti u 37 gradova i opština, što predstavlja gotovo polovinu od 85 analiziranih. Kada se primene stroži standardi Evropske unije (EU) i Svetske zdravstvene organizacije (SZO), nijedna opština ne može se smatrati bezbednom za zdravlje građana.
Arilje, Zaječar, Tutin, Pirot i Novi Pazar prednjače po zagađenju PM 2,5 česticama, dok je Vranje, koje je u zvaničnom izveštaju SEPA-e označeno kao „čisto ili neznatno zagađeno“, na šestom mestu. Na osnovu podataka BOŠ-a, zagađenje PM 10 česticama zabeleženo je u 12 gradova, sa Tutinom kao najzagađenijom opštinom.
Građanski senzori, iako su jeftini i ne mogu se uvek smatrati potpuno preciznim, pružaju upotrebljive podatke za identifikaciju kritičnih opština i praćenje trendova zagađenja. U poređenju sa zvaničnim merenjima, ovi senzori dobro prate prostorne obrasce zagađenja, ali postoje razlike zbog kalibracije, lokacije i meteoroloških uticaja.
U izveštaju su korišćeni nacionalni standardi kvaliteta vazduha, ali i stroži standardi EU i SZO, koji će biti usvojeni u budućnosti. Uzimajući u obzir sve navedeno, podaci iz građanskog monitoringa postaju ključni za informisanje javnosti o zagađenju vazduha, naročito u sredinama gde zvanične mernje ne postoje.
Izveštaj je deo projekta „Lokalni akteri za čistu energiju i vazduh“ koji sprovodi BOŠ uz podršku Evropske fondacije za klimu. Sa obzirom na stalne probleme sa kvalitetom vazduha u Srbiji, ovakvi projekti su od suštinskog značaja za podizanje svesti i informisanje građana o opasnostima zagađenja, kao i za pritisak na nadležne institucije da preduzmu potrebne mere za poboljšanje kvaliteta vazduha.
Zagađenje vazduha ostaje ozbiljan problem koji zahteva hitnu reakciju i angažovanje svih sektora društva, kako bi se sprečilo dalje ugrožavanje zdravlja građana i očuvala životna sredina.
