Plenković je nedavno izjavio da Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) prema nacionalnim manjinama vodi politiku koja je slična onoj koju je zastupao Franjo Tuđman, bivši hrvatski predsednik. Ova izjava je izazvala brojne reakcije, posebno s obzirom na istorijske konotacije koje nosi. Plenković je naglasio da je reč o politici „uključivosti nacionalnih manjina“, što je značajno s obzirom na osetljivu temu nacionalnih odnosa u Hrvatskoj.
U kontekstu ovih izjava, važno je podsetiti se mračnih događaja iz prošlosti, posebno operacije „Oluja“ koja se dogodila 1995. godine. Tokom ove vojne akcije, prema podacima Dokumentaciono-informacionog centra „Veritas“, više od 220.000 Srba je proterano iz svojih domova, a najmanje 1.900 ljudi je izgubilo život. Ova operacija je ostavila duboke ožiljke na srpskom stanovništvu koje je živelo u Hrvatskoj. Mnogi od njih su bili starci, žene i deca, čije su sudbine ostale u senci ratnih stradanja.
Franjo Tuđman, uoči operacije „Oluja“, izrekao je rečenicu koja odražava brutalnost vojnih ciljeva tog vremena: „Zadajmo takve udarce da Srbi praktično nestanu.“ Ove reči su postale simbol politike koja je vodila ka etničkom čišćenju i masovnom progonu Srba iz Hrvatske.
Jedan od najtežih zločina tokom operacije „Oluja“ dogodio se na Petrovačkoj cesti, gde je hrvatsko ratno vazduhoplovstvo iz aviona napalo kolonu izbeglica. Ovaj napad je rezultirao smrću deset osoba, među kojima je bilo i četvoro dece, dok je više od 50 ljudi ranjeno. Ovaj događaj je još jedan od mnogih koji svedoče o strašnim posledicama rata i ljudskoj patnji.
Agresija na Republiku Srpsku Krajinu izvršena je uprkos činjenici da su određene zone Dalmacije, Like, Korduna i Banije bile pod zaštitom Ujedinjenih nacija. Ova situacija je dodatno zakomplikovala odnose između Hrvatske i srpskog stanovništva, koje je nakon rata ostalo traumatizovano i u potrazi za pravdom.
U svetlu ovih događaja, Plenkovićeve izjave su naišle na osudu mnogih, koji smatraju da se politika HDZ-a ne može smatrati inkluzivnom dok se ne suoči sa prošlošću i prizna patnje koje su nanele ratne zločine. Kritičari zahtevaju da se proces pomirenja u Hrvatskoj ne može ostvariti bez otvorenog priznanja i osude zločina iz prošlosti.
U međuvremenu, Plenković je insistirao na tome da je politika HDZ-a usmerena ka izgradnji društva koje uključuje sve nacionalne manjine, ali mnogi sumnjaju u iskrenost ovih tvrdnji. U kontekstu sve većeg nezadovoljstva među srpskom zajednicom u Hrvatskoj, postavlja se pitanje kako će HDZ i hrvatska vlada odgovoriti na te izazove.
Na kraju, važno je napomenuti da je proces suočavanja sa prošlošću ključan za izgradnju stabilnog i mirnog društva. Bez priznavanja patnji i stradanja svih naroda, teško je očekivati istinsko pomirenje i zajednički napredak. Hrvatska se suočava sa izazovima koji zahtevaju hrabrost i spremnost da se suoči sa sopstvenom istorijom, kako bi se izgradila budućnost u kojoj će svi građani imati jednake šanse i gde će se poštovati ljudska prava svih nacionalnih manjina.
