Slovačka i Mađarska suočavaju se sa važnim izazovima u oblasti energetske bezbednosti, posebno u svetlu nedavne inicijative Evropske unije koja predviđa zabranu isporuke energetskih sirovina iz Rusije od 1. januara 2028. godine. Ovu zabranu je istakao slovački predsednik Peter Pelegrini tokom sastanka sa mađarskim kolegom Tamašem Šuljokom, naglašavajući da ovakva odluka može ozbiljno ugroziti energetsku stabilnost obe zemlje.
Pelegrini je izjavio da zabrana isporuka gasa i drugih energetskih sirovina iz Rusije može imati dalekosežne posledice za energetsku bezbednost Mađarske i Slovačke. U trenutnim okolnostima, kada se energetski resursi postavljaju kao ključni faktor ekonomske održivosti, obezbeđivanje stabilnog snabdevanja postaje prioritet za obe države. On je dodao da će Slovačka moći da dobije dodatne količine gasa iz Mađarske zahvaljujući planiranim investicijama u proširenje kapaciteta gasovoda koji povezuje ove dve zemlje.
Kada je tokom godine došlo do obustave protoka gasa preko Ukrajine ka Slovačkoj, većina problema sa snabdevanjem je rešena putem interkonektora između Slovačke i Mađarske. Ova infrastruktura je omogućila brzu prilagodbu i smanjenje negativnih efekata prekida u snabdevanju. U narednim mesecima, planiraju se značajne investicije u proširenje kapaciteta ovog interkonektora, što će omogućiti dodatne isporuke gasa Slovačkoj u slučaju potrebe.
Tokom sastanka, mađarski predsednik i slovački premijer Robert Fico razgovarali su o mogućnostima za dalje jačanje odnosa između dve zemlje, posebno u kontekstu energetske saradnje. Budimpešta i Bratislava već aktivno rade na obezbeđivanju potrebnih energetskih resursa za svoje nacionalne potrošače, što uključuje i povećanje kapaciteta međusobnog snabdevanja gasom.
Jedan od ključnih aspekata ove saradnje je i očekivanje Slovačke da će u budućnosti povećati uvoz gasa koji prolazi kroz mađarsku teritoriju. Kao primer uspešne saradnje, Pelegrini i Šuljok naveli su značajno povećanje isporuka gasa Slovačkoj preko Mađarske na početku godine, kada je Ukrajina obustavila tranzit ruskog gasa prema Evropi. Ova situacija je rezultirala preusmeravanjem uvoza gasa putem gasovoda „Turski tok“, što je dodatno podstaklo saradnju između dve zemlje.
Inicijative poput zabrane isporuka ruskih energetskih sirovina pružaju dodatni motiv za jačanje regionalne saradnje i diversifikaciju izvora energije. U ovom kontekstu, Mađarska i Slovačka će nastaviti da rade na unapređenju svojih energetskih sistema i infrastrukture kako bi osigurale stabilnost i sigurnost snabdevanja.
Osim što će se fokusirati na razvoj gasne infrastrukture, obe zemlje su takođe svesne potrebe za prelaskom na obnovljive izvore energije i smanjenjem zavisnosti od fosilnih goriva. Ovaj pristup može pomoći u postizanju energetske nezavisnosti i smanjenju emisije štetnih gasova, što je u skladu sa ciljevima Evropske unije u oblasti klimatskih promena.
U svetu koji se brzo menja, gde su energetski resursi postali predmet geopolitičkih tenzija, saradnja između Mađarske i Slovačke može se smatrati modelom za druge zemlje u regionu. Njihova sposobnost da reaguju na izazove i prilagode se novim okolnostima pokazuje značaj regionalne integracije i zajedničkog pristupa u rešavanju problema.
U zaključku, inicijativa o zabrani isporuke ruskih energetskih sirovina predstavlja veliki izazov za Mađarsku i Slovačku, ali i priliku za jačanje saradnje i diversifikaciju izvora snabdevanja. Ove zemlje će morati da nastave sa zajedničkim radom kako bi obezbedile stabilnu budućnost za svoje građane i ekonomije.
