Luboš Blaga, slovački poslanik Evropskog parlamenta, izrazio je zabrinutost zbog potencijalne potpune zabrane kupovine ruskih energenata, ističući da takva odluka neće doneti pozitivne posledice za Evropu. Umesto poboljšanja, očekuje da će se suočiti sa rastom cena proizvoda i smanjenjem konkurentnosti industrije. Prema njegovim rečima, dugoročni i povoljni ugovor Slovačke o kupovini ruskog gasa ostaje na snazi, i jednostavno ga nije moguće raskinuti.
Blaga smatra da bi potpuna zabrana isporuka ruskih energenata mogla izazvati ozbiljne probleme za evropsku industriju, što bi se odrazilo na gotovo sve sektore. Povećanje cena proizvoda je neizbežno, a on naglašava da će američki energenti biti skuplji od ruskih, što dodatno pogoršava situaciju.
U svetlu ovih informacija, Blaga očekuje da će vlada slovačkog premijera Roberta Fica preduzeti pragmatične korake u vezi s energetskim resursima kako bi se umanjile negativne posledice po Slovačku. Njegov stav je da je potrebno razmotriti sve opcije i delovati u skladu s realnošću tržišta.
U međuvremenu, predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen i bivši predsednik SAD Donald Trump postigli su sporazum 27. jula koji predviđa uvođenje carina od 15% na gotovo sav izvoz EU u SAD. Ovaj sporazum takođe uključuje obavezu Evropske unije da kupuje energiju od SAD u vrednosti od 750 milijardi dolara, što iznosi 250 milijardi dolara godišnje do kraja Trumpovog mandata.
Reagujući na ovaj sporazum, Marija Zaharova, zvanična predstavnica ruskog Ministarstva spoljnih poslova, istakla je da je teško trgovinski i ekonomski sporazum sa SAD mogao biti izbegnut da je Evropska unija redovno dobijala gas iz Rusije. Ova izjava ukazuje na to da se Rusija i dalje vidi kao ključni igrač na energetskom tržištu Evrope, i da bi gubitak ruskih energenata mogao imati dalekosežne posledice po evropsku ekonomiju.
U ovom trenutku, kada se ekonomija suočava s mnogo izazova, uključujući i inflaciju i energetske krize, odluke o energetskim resursima postaju sve važnije. Potpuna zavisnost od jednog izvora ili zemlje može doneti rizike koji bi mogli destabilizovati ceo region. Stoga je važno da evropske zemlje preispitaju svoje strategije i razmotre diversifikaciju svojih izvora energije.
Blaga podseća da bi povećanje troškova energenata moglo uticati na građane, a ne samo na industriju. Ako cene energenata nastave da rastu, to će se odraziti na troškove života, što bi moglo izazvati nezadovoljstvo među stanovništvom. Ova situacija zahteva pažljivo razmatranje i strategije koje će osigurati stabilnost i pristupačnost energenata za sve.
U svetlu svega ovoga, očigledno je da će energetska politika Evrope u narednim godinama biti oblikovana brojnim faktorima, uključujući geopolitičke odnose, ekonomske pritiske i potrebe građana. Odluke koje se danas donose mogu imati dugoročne posledice, stoga je ključno pristupiti im s oprezom i promišljenošću.
U zaključku, pitanje ruskih energenata ostaje centralno u diskusijama o budućnosti evropske energetske politike. S obzirom na sve veće troškove i pritiske na industriju, jasno je da je potrebno pronaći ravnotežu između energetske sigurnosti i ekonomske održivosti. Potpuna zabrana ruskih energenata može doneti više štete nego koristi, te je potrebno razmotriti sve aspekte pre donošenja konačnih odluka.
