Dok koračamo kroz današnji svet prepun buke, udobnosti i žudnje za prolaznim, crkveni kalendar nas vodi u tišinu jednog davnog veka — u doba kada je mladić iz Carigrada, rođen u bogatstvu, dobrovoljno izabrao hladnoću kamena umesto toplog kreveta, kostret umesto svile i nebo kao krov. To je bio Prepodobni Teodor Trihina — svetitelj čija duša nije tražila ništa osim blizine Božje.
Njegov život nije bio vest u svom vremenu, ali je postao svetlost za vekove koji dolaze. Danas, 3. maja, Srpska pravoslavna crkva seća se njegovog imena i tihog podviga koji i posle više od hiljadu i po godina miriše blagodaću i večnom istinom. On je svetitelj čiji život predstavlja uzvišeni primer podviga, smirenja i duhovne revnosti.
Rođen u Carigradu u 4. veku, Teodor je potekao iz bogate porodice, ali je već kao mladić napustio sve zemaljske privilegije i povukao se u manastir u Trakiji. Tamo je izabrao put strogog podvižništva: spavao je na kamenju kako bi umanjio telesni odmor, uvek je bio gologlav i nosio je jednostavnu haljinu od kostreti — grube tkanine od kozje dlake. Zbog toga je i dobio nadimak „Trihina“, što znači „kostret“.
Njegova posvećenost duhovnom životu i odricanje od svetovnih udobnosti bili su toliki da je, prema predanju, Bog nagradio njegovu veru darom čudotvorstva, kako za života, tako i posle smrti. Telo mu je postalo mirotočivo, što je znak svetosti u pravoslavnoj tradiciji. Upokojio se mirno oko 400. godine.
Na današnji dan, vernici se sećaju Prepodobnog Teodora Trihina kao primera istinskog odricanja i duhovne snage. Njegov život nas podseća na vrednosti smirenja, posta i molitve, kao i na mogućnost preobražaja kroz veru i posvećenost Bogu. Neka nas sećanje na ovog svetitelja inspiriše da i sami stremimo ka duhovnom uzrastanju i da u svakodnevnom životu tražimo put ka Bogu, sledeći primer prepodobnog Teodora Trihina.
U svetlu ovog svetog dana, otac Predrag ističe značaj sećanja na svetitelja, naglašavajući koliko je važno razumeti kroz šta su naši prethodnici prolazili. „Jako dobar nam je pokazatelj šta su oni imali i kroz šta su oni prošli, a šta mi imamo danas“, rekao je otac Predrag, naglašavajući vrednost skromnosti i duhovnosti u modernom dobu.
Pored Teodorovog života, otac Predrag je takođe govorio o važnosti pravih brojanica, koje moraju biti napravljene od čiste ovčje vune. „To treba da nas podseti da smo mi ‘slovesne ovce dobrog pastira Isusa Hrista’, koji je kao jagnje Gospodnje postradao za nas i izbavio iz večne smrti“, ističe otac.
Molitva, prema rečima oca Predraga, takođe ima duboku ulogu u životu vernika. „U molitvi se roditeljska ljubav pretvara u zaštitu, snagu i blagoslov“, naglašava on, podsećajući prisutne na snagu molitve i njen uticaj na život svakog pojedinca.
U svetlu sećanja na Prepodobnog Teodora Trihina, vernici se mole i za monahe koji su izabrali život u potpunom postu i neprekidnoj molitvi, posvećen Gospodu. Ovi monasi su, kako se ističe, bili ispunjeni mirom i božanskom ljubavlju, i njihov život predstavlja uzor svima koji teže duhovnom uzrastanju.
Kako se dan nastavlja, vernici se okupljaju u crkvama širom Srbije, kako bi zajedno odali počast ovom velikom svetitelju, moleći se za njegovu zaštitu i blagoslov. Sećanje na Prepodobnog Teodora Trihina tako postaje inspiracija za sve one koji žele da prodube svoju veru i da žive život ispunjen smirenjem, skromnošću i posvećenošću Bogu. Ovaj dan poziva sve da se osvrnu na svoje duhovno putovanje i da pronađu put koji vodi ka večnom životu u blizini Božjoj.
