Pandemija je značajno promenila tržište rada, a jedno od zanimanja koje je postalo popularno jeste dostava. Vladimir Zinajić iz Sombora, koji je ranije radio dostavu biciklom u Novom Sadu, odlučio je da pokrene sopstveni biznis tokom karantina. Njegova usluga obuhvata raznošenje raznih predmeta, od hrane i dokumenata do manjih komada nameštaja. U poslednja dva meseca, broj njegovih dostava je u stalnom porastu, pokrivajući čitav grad. Iako je sam, povremeno mu pomaže prijatelj, a čak je imao i romantične zadatke, poput dostave buketa cveća.
Osim dostave, tržište rada beleži povećanu potražnju za medicinskim osobljem, kao što su lekari i medicinske sestre, kao i za negovateljicama i socijalnim radnicima. U IT sektoru, potražnja za stručnjacima ostaje visoka, dok su vozači takođe traženi, posebno za kurirske usluge. Mnoge kompanije koje ranije nisu imale sistem dostave sada ga uvode, a zanimanja u ugostiteljstvu, kao što su konobari i kuvari, beleže opadanje potražnje zbog mera protiv pandemije.
Miloš Turinski, analitičar tržišta, ističe da su zanati postali veoma traženi. Nakon vanrednog stanja, zanimanja u turizmu i ugostiteljstvu su izgubila popularnost, dok su zidari, tesari i stolari sada na vrhu liste traženih radnika. Na tržištu je sve više oglasa za radnike u građevinskoj industriji, koja nije stala tokom pandemije.
Osim toga, ni mašinski i građevinski inženjeri, bravari i zavarivači ne bi trebali da brinu za posao. Nacionalna služba za zapošljavanje i sajt Infostud beleže porast oglasa za poslove koji nude mogućnost rada od kuće, što je posebno izraženo u IT sektoru. Čak 60% kompanija omogućilo je zaposlenima da rade od kuće, a isti procenat ne beleži pad produktivnosti.
Trend rada od kuće se nastavlja, a sve više poslova zahteva samo laptop, telefon i internet. Ova situacija je dovela do povećanja hibridnih radnih mesta, gde je rad od kuće postao normativ, a ne samo opcija. Iako su pre pandemije postojale kategorije za rad od kuće, sada je to postalo neizbežno u mnogim industrijama.
Mnoge kompanije su se prilagodile novim okolnostima i organizovale svoje poslovanje tako da omogućavaju rad od kuće. Ovo se posebno odnosi na kancelarijske poslove, gde su zaposlenima potrebni osnovni alati poput interneta i komunikacionih uređaja. Kako se situacija razvija, ostaje da se vidi hoće li se ovaj trend nastaviti i u budućnosti, kada se vrati normalan ritam života.
U međuvremenu, uspesi kao što su otvaranje novih radnih mesta u sektoru proizvodnje, poput fabrike auto-delova koja će zaposliti 450 radnika, predstavljaju svetlu tačku na tržištu rada. Ove promene ukazuju na to da, iako su neka zanimanja izgubila na popularnosti, nova prilika se pojavljuje u različitim sektorima, što može pomoći u smanjenju nezaposlenosti i jačanju ekonomije.
Zakonodavne promene takođe dolaze u igru, sa najavama o novim zakonima koji će uticati na zapošljavanje, posebno za osobe sposobne za rad koje će morati da se zaposle uz državnu pomoć. Ove promene će sigurno oblikovati tržište rada u Srbiji u narednim godinama.
U zaključku, pandemija je uticala na mnoge aspekte tržišta rada, a zanimanja kao što su dostava, zanati i IT sektori postaju sve traženija. Dok se svet prilagođava novim uslovima, prilike za zapošljavanje se menjaju, što može doneti nove mogućnosti za rad i razvoj karijere.
