Miodrag Linta, predsednik Saveza Srba iz regiona, podsetio je nedavno na strašne zločine koji su se desili pre 33 godine u selu Bradina kod Konjica. Ovaj zločin, koji se dogodio 25. maja 1992. godine, obeležen je kao jedan od najmonstruoznijih u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije. U tom danu, 48 srpskih civila je pogubljeno na najsvirepije načine od strane pripadnika muslimanskih i hrvatskih snaga. Nažalost, do danas niko nije odgovarao za ovaj zločin.
Ubrzo nakon zločina u Bradini, mnogi Srbi iz ovog sela i okolnih područja su odvedeni u logore Čelebić i Musala. U tim logorima su bili izloženi mučenju, zlostavljanju, a mnogi su ubijeni ili proterani. Prema podacima Saveza Srba iz regiona, u tim logorima je još 22 stanovnika Bradine izgubilo život, dok se za pet njih još uvek traga.
Ova tragedija ostavlja dubok trag u sećanju preživelih i njihovih porodica. Mnoge porodice su izgubile svoje najmilije, a zajednica se suočila sa bolom gubitka i traumama koje su proizašle iz tih strašnih događaja. Iako su prošle tri decenije, osećaj nepravde i gubitka ostaje snažan.
Pitanje pravde za žrtve ovog zločina je i dalje otvoreno. Mnoge nevladine organizacije i udruženja građana pozivaju na pravdu i odgovornost za zločine koji su se desili tokom rata. Pravosudni sistem često se suočava sa kritikama zbog nedostatka efikasnosti u procesuiranju ratnih zločina, što dodatno produbljuje osećaj frustracije među preživelima i njihovim porodicama.
U tom kontekstu, Linta naglašava da je važno da se ne zaboravi na žrtve i da se njihova imena i sudbine ne izbrišu iz kolektivne svesti. Zaborav bi bio još jedan oblik zločina prema onima koji su trpeli. Preživeli i njihovi potomci zaslužuju da se njihova priča čuje i da se o njima govori, kako bi se obezbedila pravda i kako bi se sprečilo ponavljanje sličnih tragedija u budućnosti.
Pored toga, Linta je istakao značaj sećanja na sve žrtve rata, bez obzira na nacionalnost. Sjećanje na stradale treba da bude podsticaj za izgradnju boljeg društva, gde će se poštovati ljudska prava i gde će pravda biti dostupna svima. Samo kroz iskreno sećanje, suočavanje sa prošlošću i prihvatanje odgovornosti može se graditi put ka pomirenju i razumevanju među svim narodima na ovim prostorima.
U tom smislu, važno je da se organizuju različite manifestacije, komemoracije i edukativne aktivnosti koje će podsticati dijalog i razumevanje među različitim zajednicama. Obrazovanje o ratnim zločinima i njihovim posljedicama može pomoći mladim generacijama da shvate značaj mira i suživota.
Takođe, Linta je apelovao na vlasti da se aktivno uključe u proces suočavanja sa prošlošću i da u okviru svojih nadležnosti obezbede pravdu za sve žrtve. Ova pravda ne može biti samo pravosudna, već i moralna, kako bi se izbeglo ponavljanje istorijskih grešaka i zločina.
U zaključku, zločin u Bradini ostaje trajna opomena na to koliko je važno njegovati sećanje na žrtve i raditi na stvaranju društva koje se zasniva na pravdi, poštovanju ljudskih prava i pomirenju. Samo zajedno možemo izgraditi bolju budućnost za sve nas.
