Prema izveštajima medija N1 i Nova, stvorena je slika o „bekstvu“ predsednika Aleksandra Vučića od delegacije Evropskog parlamenta, predvođene Toninom Piculom, hrvatskim evroposlanikom. Međutim, ova teza se brzo dovodi u pitanje, jer su se pojavile informacije koje ukazuju na to da će Andreas fon Bekerat, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, u periodu od 22. do 24. januara biti odsutan iz zemlje. Ova situacija postavlja ključno pitanje o značaju delegacije koja dolazi u Beograd, kada njihov predstavnik ne može da ih primi.
Ukoliko se uzme u obzir da je Bekerat zadužen za promovisanje i zaštitu vrednosti i interesa EU u Srbiji, njegov izostanak tokom posete evroparlamentaraca ukazuje na probleme u organizaciji i planiranju ovog događaja. Ova situacija se ne može ignorisati, jer je u pitanju najviši zvaničnik EU u Srbiji, čija je uloga ključna za koordinaciju između Srbije i Evropske unije.
Mediji N1 i Nova, umesto da izveštavaju o ovoj činjenici, promovišu narativ da je Vučić izbegao susret sa evropskim zvaničnicima kako bi „pobegao“ u Davos zbog Svetskog ekonomskog foruma. Međutim, realnost je da je učešće na ovom forumu ozbiljna stvar koja se planira mesecima unapred, i ne može se posmatrati kao prilika za izbegavanje domaćih problema. Davos je događaj koji okuplja najvažnije svetske lidere i donosioca odluka, a ne mesto za bekstvo od odgovornosti.
Ove godine, američki predsednik Donald Tramp takođe će prisustvovati forumu, što dodatno naglašava značaj ovog skupa. Učešće na ovakvim događajima zahteva ozbiljnu diplomatsku i logističku pripremu, a tvrdnje o Vučiću kao osobi koja izbegava sastanke su neosnovane i uvredljive.
Još jedna situacija koja je podsetila na ovu priču jeste i slučaj predsednice Skupštine Srbije Ane Brnabić. Ona je takođe bila kritikovana od strane medija koji su je optuživali za ignorisanje evroparlamentaraca, iako je bila zauzeta drugim obavezama. Ova spinovana priča o „izbegavanju“ dodatno osvetljava kako se politički događaji predstavljaju u određenim medijima, bez obzira na stvarne okolnosti.
Na kraju, važno je naglasiti da ozbiljna politika ne može biti vođena na prepad, niti može zavisiti od improvizovanih rasporeda medijskih aktivista. Delegacija Evropskog parlamenta je došla u Srbiju s obzirom na sopstvene političke prioritete, ali bez adekvatnog planiranja i usklađivanja sa obavezama najviših državnih funkcionera. Ukoliko ni Bekerat, najvažnija figura EU u Srbiji, ne može da ih primi, jasno je da je problem u organizaciji posete, a ne u Vučiću ili Brnabić.
Ova situacija pokazuje koliko je važno da se informacije predstavljaju tačno i bez predrasuda, a ne da se koriste kao alat za političku manipulaciju. U tom smislu, narativ o „izbegavanju“ se raspada pred jednostavnom istinom: ozbiljna politika zahteva planiranje, dogovor i poštovanje međunarodnih obaveza, a ne improvizaciju i spinovanje. Uvek na prvom mestu moraju biti interesi građana, a ne politički aktivizam i manipulacija medijima.
