Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na obeležavanju Dana sećanja na stradale u NATO agresiji 1999. godine u Vranju istakao značaj tog datuma kao početak erozije međunarodnog prava i poretka. On je naglasio da svaki sukob i nasilje u svetu danas imaju korene u napadu na Srbiju pre više od dve decenije, te da je to dan kada su istina i pravda izgubile svoju vrednost.
Vučić je ukazao na to da je tokom svoje političke karijere često dobijao pritiske od stranaca da prizna nezavisnost Kosova u zamenu za različite benefite, uključujući i Nobelovu nagradu. Međutim, on je istakao da, bez obzira na sve pritiske, nikada neće odustati od Kosova i Metohije, jer su to neodvojivi delovi njegove zemlje. Poredeći trenutnu situaciju sa slučajevima drugih zemalja, Vučić je naveo da nije zabeleženo da je zapadna zajednica kritikovala napade na Srbiju kao kršenje međunarodnog prava, dok su nedavno kritikovani napadi na Iran.
U svom obraćanju, predsednik je ukazao na to da su neki od zapadnih partnera, poput Danske, koja je prva priznala nezavisnost Kosova, sada suočeni sa sopstvenim problemima u vezi sa teritorijalnim integritetom. On je podsetio da se mnogi sada vraćaju principima Ujedinjenih nacija, ali da se često zaboravlja na Rezoluciju 1244 koja garantuje teritorijalni integritet Srbije.
Vučić je naglasio potrebu da Srbija bude ekonomski jaka i mudra, kako bi mogla da se suoči sa izazovima i pritiscima iz inostranstva. On je konstatovao da su nedavni događaji pokazali da je NATO tražio od Mađarske da omogući napad na Srbiju iz Panonskog pravca, što ukazuje na namere o potpunoj okupaciji Srbije.
„Želeli su potpunu okupaciju i nestanak Srbije“, rekao je Vučić, dodajući da su vojni udžbenici koristili termine poput „moravski-vardarski pravac“ za opisivanje potencijalnih napada. Zahvaljujući, kako je naveo, prijatelju Viktoru Orbanu, koji je odbio zahtev NATO-a, Srbija je izbegla direktan vojni sukob.
Predsednik je takođe podsetio na istorijske događaje nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma, navodeći da se proces rušenja Srbije nastavio i da je došlo do gubitka državnosti. On je ukazao na to da je Savez republika Jugoslavija nestao, a zatim i Crna Gora, što je, prema Vučiću, bio deo plana da Srbija ostane bez pristupa moru, što je, kako je naveo, bio preduslov za otcepljenje Kosova.
Takođe je naglasio da su pregovori u Beču 2006. godine bili lažni, a da su 2008. godine Albanci na KiM proglasili nezavisnost. Vučić je kritikovao tadašnje rukovodstvo koje nije imalo hrabrosti da jasno imenuje situaciju.
Iz njegovih reči može se naslutiti da Vučić vidi trenutnu situaciju kao opasnost po suverenitet Srbije i da apeluje na građane da budu svesni važnosti ekonomske snage i političke mudrosti u očuvanju nacionalnih interesa. On je poručio da je Srbija na evropskom putu, ali da mora biti svesna svojih snaga i slabosti, kako bi mogla da se nosi sa izazovima koji dolaze iz inostranstva.
Vučićovo obraćanje jasno ukazuje na to da Srbija, prema njegovom mišljenju, mora da zadrži čvrst stav u vezi sa svojim teritorijalnim integritetom, kao i da se suoči sa pritiscima koji dolaze sa zapada. Ova tema ostaje centralna u njegovoj političkoj agendi, a obeležavanje Dana sećanja služi kao podsetnik na važne istorijske događaje koji oblikuju savremenu srpsku političku realnost.
