Direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon je nedavno izjavio da će vanredni izbori, na koje su studenti uputili zahtev, biti raspisani kada predsednik Srbije Aleksandar Vučić donese tu odluku. Gujon je gostovao na TV Pink, gde je istakao da voli izbore i kampanje, ali da je to isključivo u nadležnosti predsednika.
Gujon je takođe komentarisao mešanje stranih zvaničnika u unutrašnju politiku Srbije. Naglasio je da Srbija ne bira strane lidere, već ih poštuje i sarađuje sa njima. On je poručio da je važno da Srbija bude poštovana i da se u Briselu, Strazburu i drugim evropskim institucijama razume ko uživa podršku srpskog naroda. „Samo tražimo da se poštuje demokratski izbor srpskog naroda u Srbiji“, naglasio je Gujon.
Prema njegovim rečima, srpski narod je više puta u proteklih 13 godina pokazao kome veruje i za koga glasa. Gujon je istakao potrebu da se reaguje na arogantne napade iz inostranstva, koji često dolaze na engleskom jeziku kako bi ih razumeli i „botovi“ iz regiona. „Treba praviti razliku između zvaničnih i privatnih kontakata“, dodao je Gujon.
On je takođe istakao da je Srbija jedna od zemalja u Evropi gde se ljudska prava najviše poštuju. „Imamo 22 priznate nacionalne manjine, sa svojim školama i službenim jezicima. Kada to kažete nekome u Francuskoj ili Nemačkoj, oni ne veruju da to postoji“, naglasio je Gujon. On je poručio da bi strane zemlje trebalo da se ugledaju na Srbiju kada je reč o poštovanju ljudskih prava.
Gujonov stav o ljudskim pravima u Srbiji može se posmatrati u kontekstu šireg evropskog okvira. Srbija, kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, se suočava sa pritiscima da unapredi svoje standarde ljudskih prava, posebno u vezi sa pravima manjina i slobodom medija. Ipak, Gujon veruje da je Srbija postigla značajan napredak u ovoj oblasti i smatra da bi strana mišljenja o ljudskim pravima u Srbiji trebala biti zasnovana na činjenicama.
Osim toga, Gujon je ukazao na važnost dijaloga i saradnje sa stranim zvaničnicima, naglašavajući da je Srbija demokratska zemlja koja poštuje izbore drugih naroda. Njegova izjava može se interpretirati kao poziv na veću otvorenost i razumevanje u međusobnim odnosima, kako bi se izbegla nesporazuma i netačnih predstava o Srbiji.
U svetu gde se često čuju različiti glasovi o stanju demokratije u Srbiji, Gujonov pristup podseća na važnost unutrašnje stabilnosti i jedinstva u zemlji. On smatra da je važno da Srbija ostane fokusirana na svoje unutrašnje poslove, umesto da dozvoli spoljnim faktorima da oblikuju njenu politiku.
Kao direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju, Gujon ima ključnu ulogu u promovisanju pozitivne slike Srbije u inostranstvu. Njegova uverenja i stavovi o ljudskim pravima, demokratiji i unutrašnjoj politici odražavaju širi narativ o srpskom identitetu i aspiracijama.
U zaključku, Gujonova izjava o raspisivanju vanrednih izbora i njegov stav o ljudskim pravima i saradnji sa stranim zvaničnicima naglašavaju važnost unutrašnje stabilnosti i poštovanja demokratije. Njegove reči pozivaju na razumevanje i saradnju, kako unutar Srbije, tako i prema spoljnim akterima. U svetu prepunom izazova, Srbija teži da očuva svoj suverenitet i identitet, dok istovremeno radi na unapređenju svojih demokratskih vrednosti.
