Emir Abraši, diplomata i stručnjak za međunarodne odnose, reagovao je na izjave predsednice tzv. Kosova, Vjose Osmani, koja je nedavno tvrdila da je imala „dug i vrlo sadržajan razgovor“ sa američkim predsednikom Donaldom Trampom. Osmani je na društvenoj mreži „X“ (bivši Twitter) napisala da se sastanak, koji je prvobitno bio protokolarni, pretvorio u duboku diskusiju.
Međutim, Abraši je na svom Fejsbuk profilu izneo skepticizam prema njenim tvrdnjama. On je napomenuo da je na tom prijemu bilo prisutno 145 lidera iz celog sveta i da je Tramp na događaju proveo ukupno sat i 28 minuta. „U proseku, to je 36 sekundi po lideru. Sada zamislite kakav se dug i veoma sadržajan razgovor mogao tamo održati“, ironizovao je Abraši.
Ove komentare prate tenzije unutar srpske opozicije, gde su lideri Stranke slobode i pravde, Dragan Đilas i njegov zamenik Borko Stefanović, tvrdili da je sastanak s Trampom bio od ključne važnosti. U međuvremenu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, prema Đuriću, bio zauzet bilateralnim sastancima i nije mogao prisustvovati večernjem prijemu koji je Tramp organizovao.
Đurić je demantovao Stefanovićeve tvrdnje da su svi evropski lideri, osim Vučića i lidera Rusije i Belorusije, pozvani na večeru. „Predsednik Vučić je bio pozvan na večernji prijem kod predsednika Trampa još 2. septembra. Nije mogao da prisustvuje zbog bilateralnih sastanaka koji su se održavali u isto vreme“, napisao je Đurić, naglašavajući da je Vučić imao pun bilateralni sastanak sa državnim sekretarom SAD Markom Rubiom.
Ova situacija ponovo je podigla pitanja o ulozi Srbije na međunarodnoj sceni i njenim odnosima sa SAD-om. Dok neki smatraju da je Vučić imao važniju ulogu kroz bilateralne sastanke, drugi kritičari, poput Stefanovića, sugerišu da su ovakvi događaji ključni za jačanje pozicije Srbije u globalnoj politici.
Đurić je, pored toga, izneo i svoje razočaranje u vezi sa Stefanovićevim izjavama, smatrajući ih zluradim i neprofesionalnim. „Pomalo mi je i žao što moram da demaskiram neistine koje na zlurad i neprofesionalan način u javnost plasira Borko Stefanović“, napisao je Đurić, dodajući da smatra da je Stefanović „hodajuća antireklama za bilo kakvu opoziciju“.
Ova situacija ukazuje na duboke podele unutar srpske političke scene, gde se različite stranke bore za uticaj i legitimitet. Dok jedni ističu važnost međunarodnih sastanaka i prisustva na globalnoj sceni, drugi se fokusiraju na unutrašnje političke borbe i kritiku trenutne vlasti.
U međuvremenu, Vučićeva administracija nastavlja da se bavi bilateralnim odnosima sa ključnim državama, pokušavajući da balansira između različitih interesa i pritisaka. Ova situacija, kao i komentari diplomata i opozicionih lidera, osvetljavaju složenost političkog pejzaža na Balkanu i izazove sa kojima se Srbija suočava na putu ka jačanju svojih međunarodnih odnosa.
Sve u svemu, trenutna situacija pokazuje kako međunarodni sastanci i razgovori sa vodećim svetskim liderima igraju ključnu ulogu u oblikovanju budućnosti Srbije, ali takođe i kako unutrašnje političke tenzije mogu uticati na percepciju i stvarnost na međunarodnoj sceni. U ovom kontekstu, važno je pratiti dalji razvoj događaja i kako će se srpska politika razvijati u svetlu ovih izazova.
