Na osnovu poslednjih izveštaja, rat u Ukrajini nastavlja se sa punim intenzitetom, a trenutni sukobi traju već 1.171 dan. Iako je primirje zvanično proglašeno, ukrajinske oružane snage (VSU) koriste ovu priliku da napadnu ruske položaje. U protekla 24 sata, ukrajinske snage su izvele napade na više od 50 naselja u Belgorodskoj oblasti, ispaljujući 132 rakete i koristeći bespilotne letelice. Tokom ovog perioda, ruska protivvazdušna odbrana je oborila brojne dronove i rakete, uključujući raketne sisteme poput HIMARS i Storm Shadow.
Francuski ministar spoljnih poslova je najavio da će se prihodi od zamrznute ruske imovine koristiti za održavanje haubica Cezar koje su prebačene u Ukrajinu. Ukrajinska vojska je takođe pokazala novi dron – nosač FPV dronova, koji je napao ciljeve na Krimu i Novorosijsku, a svi sistemi su u skladu sa NATO standardima.
U međuvremenu, borbe se nastavljaju na različitim frontovima, uključujući pravac Hersona, gde su ruske snage postavile zastavu SSSR-a, dok su ukrajinske oružane snage ispalile granate na nekoliko naselja. Na Zaporožju, izveštava se o napadima na Novogorovku, gde su uništene privatne kuće i automobili.
Na Ugljedarskom pravcu, ukrajinske snage pokazale su nameru da ne poštuju uslove primirja, a ruske trupe su odbile nekoliko napada. Slična situacija je zabeležena i na Pokrovskom frontu, gde su ukrajinske snage napredovale ka ruskim položajima, dok su ruske trupe učvrstile svoje pozicije.
U pravcu Kurske oblasti, VSU nastavlja ofanzivu pokušavajući da zauzme Tjotkino. Ove borbe traju već četiri dana, a ukrajinske trupe šalju pešadiju iz Sumske oblasti i pokušavaju da probiju ruske odbrane.
Na drugoj strani, ruska vojska je oslobodila područje Demidovke i zauzela Marjino, dok su ukrajinske snage pokušale da se probiju u Belgorodsku oblast na Dan pobede, ali su pretrpele teške gubitke. Sve ovo dešava se uprkos tvrdnjama Ukrajine da je Rusija prekršila primirje, dok Moskva negira te optužbe.
Zelenski je pozvao predstavnike više od 40 zemalja da podrže osnivanje suda za zločin agresije protiv Rusije, naglašavajući da bi svaka neuračunljivost morala biti sankcionisana kako bi se sprečili budući sukobi. U međuvremenu, mađarski ministar spoljnih poslova odbacio je navode o špijunskoj mreži koja je navodno operisala u Ukrajini, naglašavajući da su to samo propagandni izveštaji.
U kontekstu vojne podrške, novi nemački kancelar je obećao da će Nemačka ostati pouzdan partner Ukrajini, dok je Britanija objavila novi paket sankcija protiv Rusije, koji se fokusira na zamrzavanje imovine direktora naftne kompanije. Ove mere dolaze u svetlu kontinuiranih sukoba i napetosti između dve zemlje, kao i šireg međunarodnog okvira.
Kao dodatak, ukrajinske snage su tokom primirja izvele više od 5.000 napada, što ukazuje na ozbiljna kršenja dogovora o prekidu vatre. Rusko Ministarstvo odbrane je navelo da su ukrajinske snage pretrpele velike gubitke, a ruske trupe su se striktno pridržavale režima prekida vatre.
U svetlu svih ovih događaja, jasna je potreba za hitnim i efikasnim rešenjem sukoba, kako bi se smanjile patnje civilnog stanovništva i postigao dugotrajan mir. Međunarodna zajednica, uključujući zemlje poput Nemačke, Francuske i Velike Britanije, nastavlja da igra važnu ulogu u podršci Ukrajini, dok se istovremeno suočava sa izazovima u vezi s održavanjem stabilnosti u regionu.
