Iako su vrtići na papiru puni, u praksi se često poluprazni, jer dolaznost dece jedva prelazi 60 odsto. Mnogi roditelji čuvaju mesto za svoju decu, ali ih ne dovode redovno, dok mališani čije mame i tate moraju da rade ostaju ispod crte u državnim vrtićima, često primorani da se upisuju u privatne, uz subvenciju iz gradske kase.
U poređenju sa 2014. godinom, broj upisane dece porastao je za čak 10.000, ali veći broj mališana nije doveo do povećanja njihove dolaznosti. Promena u pristupu vrtićima počela je posle smanjenja cene boravka sa 9.700 na 5.590 dinara, a besplatni vrtići su dodatno podstakli roditelje. U 2014. godini bilo je 49.226 dece na „gradskom spisku“, dok ih je danas više od 60.000. Kada bi deca koja idu u vrtić samo „na papiru“ ustupila mesto vršnjacima koji su ostali „ispod crte“, liste čekanja bi bile ukinute, a privatna obdaništa bi imala manje dece.
Statistika pokazuje da je 2015. godine dolaznost bila najviša, u proseku 62,4 odsto. U poslednjih devet godina, oko 59,6 odsto upisane dece redovno je pohađalo vrtić. Tokom leta, prisutnost opada, pa u beogradskim vrtićima boravi samo svako drugo dete, sa prosečnom prisutnošću od 57,54 odsto.
Roditelji koji imaju „baka servis“ ili nekog drugog da čuva decu, često upisuju mališane u vrtić samo kako bi sačuvali mesto. To znači da deca koja ne idu u vrtić zauzimaju mesta onima koji zaista nemaju koga da ostave, ali nisu primljeni u obdanište. Iako su kapaciteti „na papiru“ popunjeni, u praksi ima mesta za više hiljada mališana. Sekretarijat za obrazovanje i dečju zaštitu svestan je ovog problema, ali je teško naći rešenje.
S druge strane, privatni vrtići često izveštavaju o visokoj dolaznosti, čak i do 90 odsto, što se smatra nemogućim. Kako bi se sprečilo prikazivanje netačnih podataka, od pre tri godine uvedena je stroža kontrola prisutnosti u privatnim vrtićima, a počele su i kazne. Odluka o subvencionisanju boravka u privatnim vrtićima dopunjena je odredbom da vrtići koji lažno prikazuju prisutnost dece gube pravo na dotacije iz gradske kase.
Ova situacija postavlja pitanja o pravednosti sistema i o tome kako se može poboljšati pristup vrtićima za decu čiji roditelji rade i koji su u stvarnoj potrebi za predškolskim obrazovanjem. Roditelji su često u nezavidnoj situaciji, jer su primorani da se bore za mesto za svoje mališane, dok istovremeno drugi drže mesta koja ne koriste.
Izgleda da je potrebna sveobuhvatna reforma kako bi se obezbedila prava svih mališana, a da se pritom ne ugrozi kvalitet obrazovanja. Uvođenje novih pravila i jasnija pravila o dolaznosti i upisu u vrtiće mogla bi pomoći da se situacija popravi i da se svi mališani, bez obzira na finansijsku situaciju njihovih porodica, osiguraju mesto u vrtiću.
Roditelji, zainteresovani za više informacija o vrtićima, mogu pratiti ažuriranja putem aplikacija i drugih platformi koje pružaju vesti o ovoj temi. U ovom trenutku, važno je pronaći rešenje koje će omogućiti da svako dete ima priliku za kvalitetan predškolski obrazovni program, bez obzira na to da li se radi o državnim ili privatnim vrtićima. Kroz zajednički trud i razumevanje, može se stvoriti sistem koji će bolje služiti potrebama svih mališana i njihovih porodica.
