Američki potpredsednik Džej Di Vens izneo je važne stavove o spoljnoj politici Sjedinjenih Američkih Država tokom govora na Američkoj pomorskoj akademiji u Anapolisu, Maryland. On je naglasio da će pod vođstvom predsednika Donalda Trampa Amerika pažljivo birati trenutke kada će upotrebljavati vojnu silu, naglašavajući potrebu za izbegavanjem otvorenih sukoba. Ova izjava označava pomak u američkoj spoljnoj politici, koja je ranije bila usmerena ka aktivnijem angažmanu u međunarodnim konfliktima.
Vens je ukazao na ozbiljne pretnje koje dolaze od Kine, Rusije i drugih zemalja, ističući potrebu da Sjedinjene Američke Države održe svoju tehnološku prednost. U ovom kontekstu, potpredsednik je izjavio da je „era nesporne dominacije SAD završena“, što sugeriše promenu u pristupu američke administracije prema globalnim izazovima.
Jedan od ključnih trenutaka u njegovom govoru bio je podsećanje na odluku predsednika Trampa o upotrebi sile protiv Huta u Jemenu. Ova odluka dovela je do prekida vatre, što je omogućilo da grupa Huta pristane na obustavu napada na američke brodske mete u Persijskom zalivu. Vens je naglasio da bi SAD trebale da budu oprezne prilikom donošenja odluka o vojnim udarima, ali kada se odluče da deluju, to treba da urade snažno i odlučno.
Vens je ukazao na to da je američka spoljna politika u prošlosti često uključivala „nedefinisane misije“ i „beskrajne sukobe“, koji su imali malo veze sa osnovnim američkim interesima. Ovaj pristup je, prema njegovim rečima, promenio nacionalnu odbranu i održavanje saveza, kao i mešanje u unutrašnje poslove drugih zemalja. Ovakav stav pokazuje da Trampova administracija teži da se povuče iz dugotrajnih vojnih angažmana i da se fokusira na ključne interese SAD.
Izjava Džej Di Vensa se takođe može razumeti kao nastavak izolacionističkih tendencija koje su karakteristične za Trampovu politiku. Predsednik je ranije pozvao članice NATO-a da povećaju svoje vojne budžete kako bi smanjile teret koji pada na Sjedinjene Američke Države. Ovaj poziv na povećanje vojne potrošnje od strane saveznika može se shvatiti kao pokušaj da se ojača kolektivna odbrana, ali i kao signal da SAD ne nameravaju da preuzmu glavnu odgovornost za sigurnost u svetu.
U međuvremenu, Tramp je naredio izgradnju novog sistema protivraketne odbrane pod nazivom „Zlatna kupola“. Ovaj projekat, koji obuhvata izgradnju mreže satelita i oružja u Zemljinoj orbiti, biće veoma skup, sa procenjenim troškovima od čak 175 milijardi dolara. Ova odluka ukazuje na to da, iako se administracija povlači iz direktnih vojnih sukoba, nastavlja da ulaže u vojnu tehnologiju i sposobnosti.
Trampova strategija se čini kao pokušaj da se prilagodi novim globalnim okolnostima, gde su tradicionalne metode vojnog angažovanja u mnogim slučajevima postale neefikasne. Umesto toga, fokusira se na jačanje odbrambenih kapaciteta i održavanje tehnološke prednosti, što je ključno za očuvanje američkih interesa na svetskoj sceni.
Ovakve promene u pristupu spoljnoj politici mogu imati dalekosežne posledice, ne samo za Sjedinjene Američke Države, već i za međunarodne odnose u celini. Dok se SAD povlače iz direktnih sukoba, ostaje da se vidi kako će to uticati na globalnu stabilnost i bezbednost, kao i na odnose sa ključnim igračima poput Kine i Rusije.
U svetlu ovih događaja, jasno je da će američka spoljna politika i dalje prolaziti kroz značajne promene, a odluke koje se donose danas oblikovaće budućnost međunarodnih odnosa u narednim godinama.
