Davorjanka Paunović, najveća ljubav Josipa Broza Tita, umrla je ubrzo nakon oslobođenja, a njen gubitak se može smatrati pravim prelomom u Titovom životu. Mnogi smatraju da je njena smrt došla u pravo vreme, s obzirom na to da se nije uklapala u novi imidž maršala, koji je morao da bude distanciran, čvrst i simbol državne moći.
Jedna od anegdota koja osvetljava odnos Davorjanke i Tita potiče iz vremena kada je Franc Leskošek, slovenački partizan, prisustvovao Titovom susretu. Kada su ušli u sobu, čuli su uzdahe i krikove, što je dovelo do oštrog komentara od strane vojnika: „Možete ući, Tito vas čeka.“ Ova situacija, iako na prvi pogled skandalozna, nije izazvala sumnju među Titovim najbližim saradnicima jer su znali da je Davorjanka bila posebna.
Davorjanka Paunović, poznata i pod ilegarnim imenom Zdenka, rođena je 1921. u Požarevcu, u građanskoj porodici. Njen put ka revolucionarnim idejama započeo je dok je studirala na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Brzo se priključila Komunističkoj partiji, gde je pokazala izuzetne sposobnosti i postala pouzdan kadar. Davorjanka je bila osoba od poverenja, koja je mogla da obavlja i najdelikatnije zadatke, što ju je učinilo nezaobilaznom u Titovom okruženju.
Nakon pada Miloševića i vraćanja dvorskog kompleksa porodici Karađorđević, zadržan je i grob Davorjanke. Iako su potomci porodice ponudili da se njeni posmrtni ostaci prenesu u Požarevac, porodica je odbila, a grob je redovno održavan u skladu s hrišćanskim običajima.
Davorjanka je tokom svog života bila u bliskim vezama, uključujući i strastvenu, ali kratku vezu sa Jovom Kapičićem, crnogorskim revolucionarom. Njihov odnos bio je pod velikim pritiskom, a Kapičić je jednom prilikom rekao da je shvatio da je izgubio Davorjanku kada ju je video kako jaše s Titom. Njihov susret bio je obeležen Titovim pozdravom, dok je Davorjanka, navodno, prošla pored njega, što je dodatno potvrdilo da je Tito postao važniji u njenom životu.
Iako je Tito bio mnogo stariji od Davorjanke, njihova veza je bila duboka. U vreme kada su se skrivali od neprijatelja, stvorena je intimnost koja je omogućila da se njihova ljubav razvije. Svedoci su govorili da je Tito, kada je bio s Davorjankom, delovao tiše i povučenije nego obično, što ukazuje na to koliko je njegova emocija prema njoj bila snažna.
Međutim, s Titovim usponom kao državnika, Davorjanka je postajala sve više teret. Njeno zdravstveno stanje se naglo pogoršavalo, a ona je bolovala od tuberkuloze. Unatoč lečenju, bolest je uzela maha, a Davorjanka je umrla 1946. godine, u 25. godini, samo godinu dana nakon oslobođenja.
Tito je njenu smrt podneo u tišini, bez javnog saopštenja ili komemoracije. Ipak, on je želeo da Davorjanka počiva u blizini njega, sahranjena nedaleko od Belog dvora, na mestu koje je lično odabrao. Njena smrt i sahrana ostavili su snažan utisak na Tita, koji je morao da se suoči s gubitkom voljene osobe u trenutku kada je njegova javna ličnost postajala sve važnija.
S vremenom, kada se Tito oženio Jovankom, Davorjankino ime počelo je da bledi iz zvaničnih biografija. Njena uloga je svedena na fusnotu, a njene veze s Titom prećutane. Njihova ljubav, iako kratka i opterećena okolnostima, ostaje jedna od najautentičnijih epizoda u životu čoveka čije je ime decenijama simbolizovalo moć. Davorjanka Paunović ostaje simbol ljubavi koja nije mogla da izdrži pritisak istorije, ali koja je oblikovala život jednog od najmoćnijih lidera tog vremena.
