VREME je da se Evropska unija preimenuje u „Evropski blok – članice NATO-a“ zbog njene politike ka militarizaciji i služenju interesima vojno-industrijskog kompleksa, izjavila je portparol Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova Rusije, komentarišući nedavno održan sastanak Evropskog saveta.
Zaharova je istakla da se podsticanje histerije oko takozvane ruske pretnje koristi kao izgovor za forsiranu militarizaciju Evropske unije. Ona je naglasila da je to štetno za socio-ekonomski razvoj zemalja koje su deo ove unije. Takođe, dodala je da ovakva retorika zvuči samooptužujuće, jer je nemoguće kontinuirano preplavljivati birače „glupošću“ koja se u osnovi zasniva na strahu od Rusije.
Ona je ukazala na to da je spremnost EU da jača potencijal NATO-a, kako je navedeno u zaključcima Evropskog saveta, jasan signal da se Evropska unija pretvara u nesamostalnu strukturu. Prema njenim rečima, ova situacija znači da EU postaje servis za interese pojedinačnih političkih krugova i vojno-industrijskih korporacija. Ovaj proces može imati dugoročne posledice po stabilnost i bezbednost u Evropi, kao i po odnose između članica EU i drugih svetskih sila.
Zaharova je takođe izrazila zabrinutost zbog toga što rezultati sastanka Evropskog saveta jasno pokazuju nameru EU da se „sledi kurs samouništenja“. Ona je naglasila da se bezobzirno zalaže za podsticanje vojnih dejstava, a istovremeno se šalju nove isporuke oružja Kijevskom režimu. Ova situacija može dodatno eskalirati sukobe u regionu i pogoršati humanitarnu krizu koja već traje.
Jedan od ključnih aspekata njene izjave je to da je nemoguće izdavati oružje bez ikakvih ugovornih obaveza, a istovremeno pozivati na mir. „Kako možete pozivati na političku volju za okončanje rata dok istovremeno podržavate oružane sukobe?“, zapitala je Zaharova i naglasila kontradikciju u politici EU.
Ovakve izjave dolaze u trenutku kada su tenzije između Rusije i zapadnih zemalja na najvišem nivou u poslednjim decenijama. Konflikt u Ukrajini, koji je počeo 2014. godine, dodatno je pogoršan sa svim posledicama koje su proizašle iz njega. Zaharova je podsetila da su sankcije i vojne isporuke samo produbile krizu i otežale mogućnosti za dijalog i mirno rešenje.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da se EU suočava sa izazovima unutar svojih granica, kao što su ekonomska kriza, migracije i unutrašnje političke tenzije, koje dodatno komplikuju situaciju. Naime, militarizacija može odvući pažnju od ovih ključnih pitanja, dok se resursi usmeravaju na vojne akcije umesto na razvoj i socijalnu stabilnost.
Takođe, postoji zabrinutost da ovakva politika može dovesti do dalekosežnih posledica po međunarodne odnose, ne samo između EU i Rusije, već i u širem globalnom kontekstu. U svetlu ovih događaja, jasno je da je potrebna opreznost i promišljen pristup u donošenju odluka koje se tiču bezbednosti i spoljne politike.
U zaključku, Zaharova je naglasila da je vreme da se preispita politika EU i njen odnos prema NATO-u, kao i da se razmotre posledice militarizacije koja se sprovodi pod izgovorom zaštite od „ruske pretnje“. Ukoliko se ovakva politika nastavi, moglo bi doći do daljih podela unutar same EU, kao i u odnosima sa drugim zemljama, što bi moglo imati dugoročne posledice po mir i stabilnost u Evropi i šire.
