Voćarstvo u Srbiji igra ključnu ulogu u ekonomiji poljoprivrede, posebno kada je reč o izvozu. Srbija se nalazi na četvrtom mestu među evropskim proizvođačima voća, posle Poljske, Španije i Nemačke. Ova grana poljoprivrede donosi značajne prihode, a među najznačajnijim izvoznikom voćem su maline, jabuke i višnje. U poslednje vreme, očekuje se da će se na ovom spisku pridružiti i borovnica, koja je postala sve popularnija.
Prema rečima profesora Zorana Keserovića sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, borovnica je ostvarila vrednost izvoza od oko 31 milion dolara prošle godine. Investicije za savremeni zasad borovnice kreću se između 55.000 i 70.000 evra. I pored teške godine uzrokovane mrazom i gradom, borovnica ostaje najprofitabilnija voćna vrsta. Očekuje se da će cene voća, poput kajsija i trešanja, rasti zbog smanjenih količina na tržištu.
Osim borovnice, i druge vrste voća, kao što su šljive, višnje i kupine, beleže rast cena. Ulaganja u podizanje zasada variraju; na primer, zasadi Oblačinske višnje ili lešnika zahtevaju manje investicije, dok nove sorte oraha donose visoke profite zbog deficita na tržištu.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je proizvodnja borovnice u Srbiji značajno porasla. Sa samo 250 hektara u 2012. godini, površine su do 2023. dostigle 8.318 hektara. Ovo ukazuje na trend rasta i sve veću popularnost borovnice među proizvođačima.
Borovnica se najviše gaji u zapadnoj Srbiji, ali i u Vojvodini, gde se često koristi kontejnerski sistem gajenja. Ova metoda omogućava bolju kontrolu nad zalivanjem i prihranom, ali donosi i izazove u pogledu izbora sadnog materijala i uslova gajenja. U Srbiji se gaji severnoamerička visokožbunasta borovnica, čiji su plodovi namenjeni stonoj potrošnji, dok se šumske borovnice često izvoze zamrznute ili prerađene.
Iako borovnica ima potencijal za dalji rast, postoje i problemi u proizvodnji. Nepravilnosti u izboru terena, loš kvalitet sadnog materijala, kao i nestručna primena đubriva i zaštite, mogu uticati na prinos i kvalitet plodova. Profesor Keserović naglašava da je važno unaprediti tehnologiju gajenja kako bi se izbegli ovi problemi i povećala efikasnost proizvodnje.
U zaključku, srpsko voćarstvo, posebno proizvodnja borovnice, ima svetlu budućnost, ali zahteva pažljivo planiranje i ulaganje u tehnologiju kako bi se iskoristili svi potencijali ove grane. S obzirom na rastuće interesovanje i potražnju na tržištu, Srbija može postati jedan od vodećih izvoznika voća u Evropi. Kvalitet i konkurentnost proizvoda su ključni za uspeh, a modernizacija proizvodnje je neophodna kako bi se zadovoljili zahtevi tržišta i osigurala ekonomija poljoprivrede u celini.
