Lisa Smol iz Belevjua na Floridi doživela je dramatičnu promenu u svom životu kada je 2008. godine, sa samo 24 godine, prvi put prestala da diše zbog predoziranja. U tom trenutku bila je zavisna od kokaina, heroina, alkohola i raznih sintetičkih droga, trošeći i do 150 dolara dnevno. Tokom jednog predoziranja, njen tadašnji dečko je bio šokiran kada je video da je prestala da diše s otvorenim očima. Pokušao je da je oživi, a reanimacija je trajala oko 40 sekundi pre nego što se Lisa ponovo povratila u život.
Iste noći, Lisa je doživela još jedan kolaps i ponovo prestala da diše, nakon čega je potražila lekarsku pomoć. Dijagnostikovan joj je respiratorni zastoj, stanje kod kojeg osoba ne diše, ali srce još uvek kuca. Prema podacima Canadian Medical Association Journala, manje od 16 odsto pacijenata sa ovakvim stanjima preživi narednih pet godina. Lisa, međutim, imala je sreće i potpuno se oporavila bez trajnih posledica.
Ono što je doživela tokom prestanka disanja teško je opisati rečima. Kako kaže, „bukvalno sam pala bez daha i u sledećem trenutku bila na nekom beskrajnom proplanku.” Opisuje da je videla drvo i figuru u belom platnu. Iako nije videla lice te figure, osetila je prisustvo koje je prepoznala kao poznato. Taj osećaj je bio ispunjen euforijom. I tokom drugog prestanka disanja, doživela je isto mesto i istu figuru, a njen dečko je potvrdio da su joj oči sve vreme bile otvorene, što je dodatno osnažilo Lisine tvrdnje da to nije bio san.
Nakon godina zavisnosti, života na ulici i brojnih hapšenja, Lisa je 2018. godine uspela da se izbori sa svojim porocima. Procena je da je tokom 15 godina zavisnosti potrošila oko 40.000 dolara na droge. Oporavak duguje veri i crkvi, naglašavajući da je zavisnost poput demona koji drži osobu u mraku, te je potrebno biti jači od toga.
Danas, Lisa živi u svom domu, brine o tri mačke koje, kako kaže, „uvek same nađu put do nje.” Ključna promena u njenom životu je ponovna uspostava odnosa sa sinom Ajdenom, koji sada živi sa njom i radi u istom restoranu. Kada se Ajden uselio kod nje, to je bio prvi put da su zaista živeli zajedno. Lisa ističe da se njen život promenio iz korena otkako je trezna.
Iskustva ljudi koji su preživeli kliničku smrt i tvrde da su „videli nešto s one strane” i dalje su predmet naučnih rasprava. Neka istraživanja pokazuju da mozak može ostati aktivan nekoliko minuta nakon prestanka rada srca, pa čak i imati nalete aktivnosti i do sat vremena bez kiseonika. Stručnjaci se raspravljaju o pravilima koja se koriste za proglašavanje smrti nakon tri do pet minuta bez moždane aktivnosti, dok drugi smatraju da su vizije rezultat oslobađanja blokada u mozgu.
Važno je razlikovati kliničku smrt, koja se odnosi na privremeni prestanak disanja i/ili rada srca, od moždane smrti, koja označava potpuni prekid moždane aktivnosti i nemogućnost oporavka. Lisa danas živi mirno i skromno, svakodnevno se zahvaljujući što je još živa. Kaže da je ranije njen put vodio ka samouništenju, ali se sada oseća kao feniks koji se podigao iz pepela i započeo iznova.
Njena priča je inspirativna i pokazuje koliko je važno boriti se protiv zavisnosti i pronaći put ka oporavku. Lisa je dokaz da se čak i iz najdubljih ponora može izaći, te da je moguće izgraditi novi život ispunjen ljubavlju i nadom.
