Bivši američki savetnik za nacionalnu bezbednost Majkl Volc je imao značajnu ulogu u vojnim planovima protiv Irana u saradnji sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom. Ove informacije su prvobitno objavljene u Vašington postu (WP), koji se poziva na izvore bliske ovom pitanju. Volc je bio ključna figura u pripremama za moguće vojne akcije, što je dodatno pojačano njegovim razgovorima sa Netanjahuom pre sastanka sa predsednikom SAD Donaldom Trampom u Ovalnom kabinetu.
Incident se odigrao pre događaja poznatog kao „Signalgejt“. U martu, Volc je greškom uključio novinara Džefrija Goldberga iz „Atlantika“ u čet na platformi Signal, gde su se vodili razgovori najviših američkih zvaničnika o strategijama za napade na ciljeve jemenskih pobunjenika Huta. Ova situacija je izazvala zabrinutost, jer je otkrila unutrašnje planove i strategije američke administracije.
Pre toga, Volc je izazvao Trampovo nezadovoljstvo tokom posete Ovalnom kabinetu u februaru. Tada je izjavio da deli uverenje izraelskog lidera da je trenutak za napad na Iran došao. Ova izjava je mogla značajno uticati na američku spoljnu politiku i njen odnos prema Iranu, koji je već bio napet zbog višegodišnjih sukoba i tenzija između dve zemlje.
Volcova uloga u ovim događajima ukazuje na složenost odnosa između SAD i Izraela, posebno kada se radi o pitanju Irana. Izrael je već dugo smatrao Iran kao glavnu pretnju svojoj nacionalnoj bezbednosti, a američki zvaničnici su često bili u potrazi za načinima da podrže izraelske vojne ciljeve dok istovremeno pokušavaju da izbegnu otvoreni sukob.
Pitanje vojne akcije protiv Irana nije novo i često je bilo predmet rasprava unutar američke administracije. Mnogi analitičari smatraju da bi napad na Iran mogao imati ozbiljne posledice po stabilnost čitavog regiona Bliskog Istoka. Iran je, s druge strane, jasno stavio do znanja da bi reagovao na bilo kakvu agresiju, što dodatno komplikuje situaciju.
U svetlu ovih informacija, važno je napomenuti da su američki zvaničnici često delili različita mišljenja o tome kako se postaviti prema Iranu. Neki su favorizovali diplomatska rešenja i saradnju, dok su drugi, poput Volca, smatrali da je vojska najbolji način da se reše problemi. Ova podvojenost može dovesti do nesuglasica unutar administracije, kao što je to bio slučaj sa Volcom i Trampom.
S obzirom na sve veće tenzije u regionu, posebno nakon što su Sjedinjene Američke Države povukle podršku sporazumu o nuklearnom programu Irana, situacija se dodatno komplikuje. Mnogi analitičari smatraju da bi svaka vojna akcija mogla izazvati lančanu reakciju sukoba koji bi uključivali ne samo Iran, već i druge zemlje u regionu, kao što su Saudijska Arabija i Irak.
U zaključku, situacija između SAD, Izraela i Irana ostaje izuzetno napeta i složena. Sve više informacija o unutrašnjim raspravama unutar američke administracije ukazuje na to da su odluke o vojnoj akciji često podložne različitim mišljenjima i preispitivanjima. Kako se situacija razvija, važno je pratiti dalji razvoj događaja i moguće posledice koje bi mogle proizaći iz ovih odluka. S obzirom na sve veće pretnje u regionu, pitanje vojne intervencije protiv Irana i dalje ostaje visoko na agendi američke spoljnotrgovinske politike.
