Dejan Gojković, bivši vojni policajac iz Bele Crkve, jedan je od najbrutalnijih silovatelja u Beogradu. Njegova dela su se dešavala između 2010. i 2013. godine, a optužen je za četiri silovanja i tri pokušaja silovanja na Mostarskoj petlji. U vreme kada je počinio ova dela, imao je 36 godina. Prvobitna kazna od 18 godina zatvora smanjena je na 12 godina, a sada, kada mu kazna ističe, Gojković će krajem godine postati slobodan čovek.
Gojković nije birao svoje mete, napadao je žene svih uzrasta, uključujući i maloletnice. Njegov modus operandi podrazumevao je da bi na autobuskom stajalištu Mostar odabrao žrtvu, pratio je do mračnih prolaza i stepeništa, gde bi ih napao. Uvek je imao nož, koji bi pokazivao svojim žrtvama, preteći im da budu tihe. Njegovi napadi su bili brutalni, pri čemu je često pribijao žene uz zid ili na zemlju, terajući ih na gnusne činove.
Jedna od žrtava, koja je prisustvovala suđenju, ispričala je da je uspela da se spasi tako što je počela da vrišti, zbog čega ju je Gojković pustio. Mnoge druge žene, međutim, nisu imale tu sreću i nisu videle njegov lik. Jedna od preživelih, koja je sada odrasla žena, podelila je svoje iskustvo iz 2012. godine, kada je imala samo 19 godina. Opisala je trenutak kada je osetila da je neko prati i naglo se okrenula, uočivši Gojkovića sa nožem. Njena reakcija ga je iznenadila, i on je pobegao.
Njegov način delovanja bio je sličan kod svih žrtava. Mnoge su ga prepoznale na osnovu telesne konstitucije, dok je DNK koji je ostavio na jednoj od žrtava pomogao policiji da ga identifikuje. Uhapšen je zahvaljujući hrabrim beogradskim policajkama koje su se obukle u civilnu odeću i čekale ga na Mostarskoj petlji. Inspektorka Biljana Petrov se prisetila noći kada su ga uhvatili. Iako su se suočavali sa teškim vremenskim uslovima, čekali su ga satima, znajući da će se pojaviti.
Gojković je ubrzo nakon hapšenja osuđen na 18 godina zatvora, ali je Apelacioni sud 2016. godine preinačio presudu, smanjujući kaznu na 12 godina. Ova odluka izazvala je šok i ogorčenje među žrtvama i javnošću. Apelacioni sud je naveo da je prvostepeni sud pravilno utvrdio sve olakšavajuće i otežavajuće okolnosti, ali da je kazna od 18 godina bila prestroga. Odluka je opravdana time da je kazna od 12 godina „adekvatna težini izvršenih krivičnih dela“.
Mnogi smatraju da je ova odluka suda sramna, posebno s obzirom na brutalnost njegovih dela. Žrtve se suočavaju sa strahom i traumama koje su preživele, dok Gojkoviću preostaje samo nekoliko meseci do slobode. Njegovo oslobađanje predstavlja dodatnu pretnju za žene, posebno u svetlu njegovih prošlih dela.
Dok se bliži kraj Gojkovićeve kazne, mnoge žene se osećaju nesigurno, plašeći se da će se povratiti na mesto zločina. Njegovo ponašanje i brutalnost ostavili su duboke ožiljke na zajednici, a strah od ponovnog napada i povratka u društvo postaje sve prisutniji. Policija i društvo moraju raditi zajedno kako bi osigurali sigurnost svih, posebno onih koji su već postali žrtve nasilja.
Ova situacija postavlja važna pitanja o pravdi, kaznenoj politici i zaštiti žrtava. Kako se društvo suočava sa ovim izazovima, važno je ne zaboraviti na snagu i hrabrost svih žena koje su se suočile s ovim užasnim iskustvima, kao i na potrebu za sistemskom promenom u pristupu nasilju prema ženama.
