Dugo vremena voćni plodovi nisu bili tako primamljivi na pijačnim tezgama kao ove godine. Prema rečima stručnjaka, možda neće biti rekordna, ali se veruje da je rodila više nego decenijama unazad. Vremenski uslovi su do sada išli na ruku svim slatkim kulturama, ali se suočavamo sa izazovima, jer bi grad i suša mogli ugroziti rod i kvalitet plodova. Trenutno, sve ukazuje na bogatstvo prinosa.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Zoran Keserović, smatra da će 2026. godina biti jedna od najrodnijih u poslednjih 23 godine. „Nismo imali problema kao u ranijim godinama, posebno 2022. kada je došlo do naglog smanjenja proizvodnje voća u Srbiji. Od 2015. godine, izvoz borovnice iz Srbije povećan je više od 30 puta, što pokazuje da Srbija ima izuzetne uslove za voćarsku proizvodnju,“ rekao je nedavno ovaj stručnjak.
Darko Jevremović, direktor Instituta za voćarstvo Čačak, dodaje da je na većem delu teritorije Srbije zima prošla bez mrazeva. Krajevi Zapadne Srbije, Vojvodine, Topole i Smedereva donose dobre rezultate, iako ima izuzetaka. Na primer, Pirot, Blace i Vranje su na početku maja pogođeni mrazom, što je uzrokovalo štetu na kajsijama, šljivama, breskvama i nektarinama. „Od Šapca do Čačka plodovi su dobro rodili, a oštećenja su bila blaga,“ naglašava Jevremović.
Očekuje se da Srbija proizvede milion i po tona voćnih plodova ove godine. Ako se taj broj prebaci, to će značiti rekordnu godinu. „Konačna statistika biće poznata na jesen, kada se završi berba jabuka,“ zaključuje Jevremović. Poslednje dve godine, šljiva, koja se u Srbiji uzgaja na najvećoj površini, nije imala dobar rod, ali se ove godine očekuje značajno poboljšanje.
U regionu Čačka, prinos kajsija bio je slab prethodnih godina zbog grada, ali se situacija sada menja. Višnje i trešnje su dobro rodile, a berba je u punom jeku. „Većina zasada jabuka je zaštićena od mraza, pa se očekuje solidan prinos. Slično važi i za kruške, dok su dunje prošle bez oštećenja,“ dodaje Jevremović.
Iako se očekuje dobar prinos, tržište voća prkosi pravilima ekonomije. Logično bi bilo da cene budu pristupačnije zbog velike količine plodova, ali to nije uvek slučaj. Pravo stanje sa cenama na tržištu biće poznato kada počne otkup. Za sada, cene trešanja su znatno pale. Prvi plodovi su se prodavali po ceni od najmanje 1.000 dinara, dok se sada mogu pronaći po ceni od 300 dinara, ali i manje, između 160 i 200 dinara za kilogram. Iako je još rano govoriti o prognozama za šljivu, svi očekuju nižu cenu.
Otkup maline je započeo u okolini Šapca po ceni od 450 dinara. U Ivanjici i Arilju, poznatim po uzgoju maline, cena je gotovo uvek bar za 100 dinara viša. Ovaj sezon je za voćare pun izazova, ali i potencijala za rast i razvoj. Voćari se nadaju da će dobre vremenske prilike nastaviti da traju, omogućavajući im da ostvare dobre prinose i kvalitetne proizvode.
U svetlu ovih informacija, važno je pratiti dalji razvoj situacije na tržištu voća, jer će to uticati na poljoprivrednike i potrošače. Očekivanja su velika, ali se uvek mora imati na umu da su prirodni uslovi nepredvidivi, i da se sa njima mora pažljivo upravljati kako bi se osigurala stabilnost i uspeh u voćarskoj proizvodnji.
