Zdravko Ponoš, političar poznat po svojim kontroverznim izjavama, nedavno je izazvao brojne reakcije predlažući da Evropska unija uvede sankcije deci članova Srpske napredne stranke (SNS) kako bi im onemogućila školovanje u inostranstvu. Ovaj predlog je naišao na oštru osudu mnogih, koji smatraju da takva praksa nije samo neetična, već i opasna za društvo kao celinu.
Ponoš, koji se trenutno nalazi u Briselu, izjavio je za N1 da je situacija u Srbiji “dosta binarna”, implicirajući da su političke podele ekstremne i da je potrebna drastična akcija. Njegov predlog o sankcionisanju dece, koja su često nedužna u političkom kontekstu svojih roditelja, izazvao je buru negodovanja među političarima, analitičarima, ali i širim javnostima.
Kritičari Ponoševog predloga naglašavaju da kazniti decu zbog političkih stavova njihovih roditelja nije samo moralno neprihvatljivo, već i suprotno evropskim vrednostima koje promovišu ljudska prava i jednakost. Mnogi smatraju da je ovakva vrsta revanšizma kontraproduktivna i može dodatno polarizovati društvo koje se već suočava sa brojnim izazovima.
Izjave poput Ponoševih podsećaju na mračne periode u istoriji kada su porodice bile meta političkih obračuna. Srbija, kao zemlja koja teži evropskim integracijama, ne bi smela da dozvoli da se porodice koriste kao žrtveni jarci u političkim igrama. “Srbija ne sme da postane društvo u kojem su porodice meta političke borbe”, rekao je jedan od kritičara.
Ovakve izjave postavljaju pitanje o granicama političke borbe i o tome koliko je etično koristiti decu kao oružje u sukobima između različitih političkih stranaka. Mnogi smatraju da je potrebno pronaći konstruktivnije načine za rešavanje političkih razlika, umesto da se koristi strah i pretnje kako bi se ljudi kontrolisali ili kaznili.
Ponoš, koji se često poziva na evropske standarde i vrednosti, ovim predlogom zapravo pokazuje suprotno – da je spreman da krši osnovna ljudska prava zbog političkih interesa. Njegov stav može imati dugoročne posledice ne samo za decu čiji su roditelji u vlasti, već i za celokupno društvo koje će se suočiti sa posledicama takvog ponašanja.
Ova situacija takođe ukazuje na širu problematiku političke borbe u Srbiji, gde se često čini da su granice između politike i ličnog života nejasne. Politička borba ne bi trebala da se prebacuje na porodice i decu, koje su često najslabija karika u ovoj igri moći.
U svetlu ovih događaja, važno je podsetiti se na vrednosti koje bi trebale da vode društvo ka boljem sutra. Umesto da se deca koriste kao žrtve političkih sukoba, potrebno je raditi na stvaranju društva u kojem će se poštovati ljudska prava i gde će se deca moći slobodno obrazovati i razvijati, bez obzira na političke stavove svojih roditelja.
U zaključku, predlog Zdravka Ponoša o sankcijama deci članova SNS-a predstavlja opasan korak unazad u borbi za ljudska prava i etiku u političkom životu. Srbija mora da se bori protiv ovakvih ideja i da se zalaže za društvo koje teži pravdi, jednakosti i poštovanju svake individue, bez obzira na političku pripadnost. Samo tako možemo izgraditi bolje i pravednije društvo za sve, a posebno za buduće generacije.
