Na veliki praznik Vaznesenja Gospodnjeg – Spasovdan, pravoslavni hrišćani su proslavili događaj uznesenja Gospoda Isusa Hrista na nebo, četrdesetog dana po Vaskrsenju. U Hramu Svetog Aleksandra Nevskog u Beogradu, svečana liturgija je služena pod vođstvom episkopa lipljanskog Tihona, vikara patrijarha srpskog Porfirija, uz prisustvo više sveštenika i brojnog verničkog naroda.
Spasovdan je bio dočekan u duhu hrišćanskog jedinstva i radosti, a svi prisutni su se zajedno molili i pevali. Vladika Tihon je naglasio važnost ovog praznika, ističući da Hristos svojim uznesenjem pokazuje put ka nebeskom Carstvu Božijem. U svom nadahnutom obraćanju, vladika je takođe rekao da Spasovdan nije samo istorijski događaj, već „živa i neprolazna stvarnost Crkve“. Kroz sveto pričešće i liturgiju, vernici postaju učesnici večnog života i nade u spasenje.
Hram Svetog Aleksandra Nevskog, smešten u centru Beograda, i ovog Spasovdana je bio mesto okupljanja vernog naroda iz svih delova prestonice. Kao jedan od duhovnih stubova grada, ovaj hram svedoči o živosti pravoslavne vere kroz zajedničku molitvu, pesmu i svetootačko predanje. Proslava Spasovdana pokazala je da Crkva Hristova ne živi od prošlih uspomena, već od večne liturgijske stvarnosti, koju čine Duh Sveti, svete liturgije i nada u večni život.
Iz manastira Mileševe u Beograd je stigla sveta ruka prvog srpskog arhiepiskopa, a ulice grada su se ispunile hiljadama vernika, molitvama, ikonama i pesmom, stvarajući jedan od najsvečanijih događaja u duhovnom životu naroda. U prisustvu patrijarha Porfirija, prestoni grad je dočekao jedini sačuvani deo moštiju Svetog Save, koja je predvodila ovogodišnju Spasovdansku litiju kroz srce glavnog grada.
Poznati beogradski alas Renato Grbić predvodio je Spasovdansku litiju, a poglavar Srpske pravoslavne crkve mu je lično dao blagoslov za ovu svetu dužnost. Ovaj događaj nije samo pokazatelj tradicije, već i simbol jedinstva naroda i Crkve, koja okuplja verne na molitvu i proslavu zajedničkih vrednosti.
Na Spasovdan se takođe prenosi snažna poruka iz knjige „Misli za svaki dan u godini“ velikog duhovnika 19. veka, koja nas podseća da je Gospod otvorio riznicu nebeskih darova, i da je svako od nas pozvan da uzme ono što mu duša traži. Ova poruka ohrabruje vernike da se okrenu duhovnosti i traže unutrašnji mir i ispunjenje.
Spasovdan, kao jedan od najvažnijih praznika u pravoslavnoj tradiciji, svedoči o snazi zajedništva i duhovnosti među vernicima. Ovaj praznik je prilika da se osveže veze unutar zajednice i podseti na temeljne vrednosti koje Hristos donosi ljudima. U tom smislu, proslava Spasovdana postaje ne samo verski ritual, već i duboko emotivno iskustvo koje okuplja ljude u veri, nadi i ljubavi.
U Beogradu, kao i širom Srbije, proslava Spasovdana podseća na važnost zajedništva u veri i duhovnosti. Ovaj praznik je još jedan podsticaj za vernike da zajedno rade na jačanju svoje vere, ali i na očuvanju tradicija koje su oblikovale identitet naroda kroz vekove. Na taj način, Spasovdan ostaje simbol otpora i nade, pozivajući sve da se ujedine u ljubavi prema Bogu i bližnjima.
