Više javno tužilaštvo u Beogradu podiglo je optužnicu protiv Živorada J. (36) zbog postojanja opravdane sumnje da je 28. juna oko 21:30 časova u ulici Bulevar kralja Aleksandra fizički napao pripadnika odreda Žandarmerije, B.J., dok je ovaj obavljao poslove obezbeđenja neprijavljenog javnog skupa. Takođe, optuženi se tereti da je na policijske službenike u kordonu bacio topovski udar i kamenje.
Optužnica, koja je predata Višem sudu u Beogradu na odluku o potvrđivanju, sadrži ozbiljna krivična dela. Živorad J. se tereti za krivično delo Napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323 stav 3 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika, kao i za krivično delo Nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu iz člana 344a stav 1 Krivičnog zakonika. Tužilaštvo je predložilo sudu da okrivljenom produži pritvor, kako ne bi ponovio krivično delo u kratkom vremenskom periodu.
Prema navodima iz optužnice, Živorad J. je najpre skinuo belu majicu i njome prekrio lice. Nakon toga je počeo da baca topovski udar i kamenje na policijske službenike koji su bili u kordonu. Ovaj agresivni čin nije stao samo na tome; on je šutirao nogom u štitove policijskih službenika i rukama pokušavao da im istrgne štitove. Ovakvo ponašanje predstavlja ozbiljno kršenje zakona i javnog reda, a takođe ugrožava sigurnost policijskih službenika koji su na dužnosti.
Nakon što je policijski kordon razmaknut, Živorad J. je iskoristio priliku da se zaleti ka policijskom službeniku B.J. i obori ga na zemlju. U tom trenutku, pružao je otpor tako što se nalazio na njemu, ne dozvoljavajući mu da ustane. Ova scena ponovo oslikava nivo nasilja i agresije koju je optuženi pokazao prema službenicima reda, koji su se trudili da obezbede javni skup.
U jednom trenutku, policijski službenik je uspeo da uhvati desnu ruku optuženog i da ustane. U toj situaciji, policajac je podigao ruku Živorada J. i izvršio mu zahvat poznat kao „ključ na laktu“, čime je uspeo da ga obuzda i spreči dalju agresiju. Ovaj postupak policije ukazuje na profesionalizam i sposobnost da se nosi sa nasilnim situacijama.
Ovaj incident se dešava u kontekstu sveprisutne borbe protiv nasilja i ugrožavanja javnog reda, posebno kada su u pitanju službenici koji obavljaju svoje dužnosti. Pripadnici policije, posebno oni iz Žandarmerije, često se suočavaju sa izazovima tokom obezbeđenja javnih skupova, gde su napadi na njih sve učestaliji.
U društvu koje teži ka očuvanju reda i mira, važno je da se ovakvi incidenti adekvatno procesuiraju i sankcionišu. Tužilaštvo je jasno stavilo do znanja da će se protiv nasilnika boriti svim pravnim sredstvima, a ovakve optužnice su korak ka obezbeđivanju pravde i zaštiti onih koji se bore za sigurnost građana.
Osim pravnih posledica, ovakvi događaji imaju i šire društvene implikacije. Oni dovode u pitanje koliko je naše društvo spremno da se suoči sa nasiljem i kako reagujemo na ono što se dešava na javnim skupovima. Takođe, postavlja se pitanje o odgovornosti organizatora događaja koji ne obezbede potrebne mere sigurnosti i ne prijave javne skupove nadležnim organima.
Sve u svemu, ovaj slučaj predstavlja ozbiljno upozorenje o potrebi za većom odgovornošću svih aktera u društvu. Policija, organizatori javnih skupova i same institucije moraju raditi zajedno kako bi se obezbedila sigurnost svih učesnika i sprečile slične situacije u budućnosti. Uloga pravosudnog sistema u ovakvim slučajevima je ključna, jer samo pravovremenim i strogim sankcionisanjem nasilnika možemo očekivati smanjenje ovakvih incidenata.
