Vjosa Osmani, predsednica Kosova, suočava se sa sve većim kritikama nakon neuspešnog pokušaja da se dodvori Donaldu Trampu tokom nedavne posete Sjedinjenim Američkim Državama. Osmani je izazvala lavinu reakcija iz Vašingtona, Beograda i Prištine kada je tvrila da je američki predsednik „sprečio napad Srbije na Kosovo i Metohiju“. Ova izjava, koja je naišla na oštru osudu, dodatno je pojačana kritikama iz KFOR-a, koji je demantovao njene navode o prisutnosti srpskih snaga duž administrativne linije.
U trenutku kada se suočava s ovim izazovima, Osmani je doživela i dodatni udarac od strane Donike Gervale, ministarke spoljnih poslova. Gervala je tražila od diplomatskih misija da prikupljaju račune za troškove koji su nastali tokom Osmani-ovih poseta inostranstvu, uključujući i informacije o potrošnji flaša vode. Ovaj zahtev se može protumačiti kao otvoreni politički sukob između dve bivše prijateljice i saradnice, koje su nekada zajedno osnovale stranku „Gudžo“.
Osmani se našla u teškoj poziciji, jer se čini da je ostala bez podrške čak i od ključnih političkih saveznika. U njenom kabinetu su izrazili zabrinutost zbog „sramote“ koju predstavlja prikupljanje takvih informacija, naglašavajući da diplomatska predstavništva nisu obavezna da objavljuju troškove za druge institucije. Iz kabineta Osmani poručuju da je u pitanju „politički rat bez presedana“ i da će se suprotstaviti pokušajima da se predsednica ometa u obavljanju svojih dužnosti.
Analitičari su takođe kritikovali Osmani, optužujući je da se previše fokusira na međunarodne odnose, dok ignoriše unutrašnje probleme na Kosovu. Marko Miškeljin, saradnik Centra za društvenu stabilnost, smatra da je cilj Osmani-ove posete Americi bio da stvori politički kapital koji bi joj mogao pomoći u domaćoj političkoj areni. On naglašava da Osmani želi da iskoristi ovu priliku kako bi prikazala svoje dobre odnose sa novom američkom administracijom i time ojačala svoju političku poziciju.
Osmani se suočava s brojnim izazovima u svom mandatu, a unutrašnja politička situacija na Kosovu je veoma nestabilna. Privremene institucije se bore s problemima formiranja, a za bilo kakve dogovore među političkim strankama potrebna je šira politička saglasnost. U tom kontekstu, poseta Americi i njegovo predstavljanje kao uspeh može se smatrati pokušajem da se pridobije podrška birača uoči predstojećih izbora.
Ova situacija dodatno komplikuje i geopolitičke odnose na Balkanu, gde se često prepliću interesi različitih aktera. Osmani će morati da pronađe način da se izbori sa kritikama i osigura da njena administracija zadrži kredibilitet, posebno u svetlu sve većih izazova s kojima se suočava. Jasno je da njeni protivnici koriste svaku priliku da je napadnu, a kako se situacija na Kosovu razvija, teškoće će se verovatno samo povećavati.
Na kraju, Osmani se nalazi u složenoj političkoj igri, gde je potrebno balansirati između međunarodnih odnosa i unutrašnje stabilnosti. Ova situacija će zahtevati strategiju koja će joj omogućiti da se suoči s izazovima i zadrži podršku kako unutar političkih krugova, tako i među građanima Kosova. U narednim danima i nedeljama biće ključno posmatrati kako će se ova situacija dalje razvijati i kako će Osmani reagovati na sve jače kritike koje dolaze iz različitih pravaca.
