Iako zapadne zemlje EU i dalje imaju najviše plate, najnoviji podaci Eurostata ukazuju na to da se ekonomski razmak između njih i zemalja istočne i južne Evrope postepeno smanjuje. Ovaj trend je posebno izražen u kontekstu brzog rasta plata u tim regionima, što može dovesti do promene u dinamici ekonomskih odnosa unutar Evropske unije.
Prema izveštaju „Juronjuz“, razlike u visini plata i životnom standardu još uvek postoje, ali se situacija menja. U 2023. godini, Danska i Luksemburg su jedine države EU u kojima prosečna bruto plata prelazi 5.000 evra, s Danskom na vrhu liste sa 5.634 evra, dok Luksemburg nudi sličan iznos. U nastavku se nalaze Irska (4.890 evra), Belgija (4.832 evra), Austrija (4.542 evra), Nemačka (4.250 evra) i Finska (4.033 evra). S druge strane, deset članica EU ima prosečne plate ispod 2.000 evra, a Rumunija, Grčka i Mađarska su ispod granice od 1.500 evra. Najniža plata u Evropi beleži se u Turskoj, sa svega 873 evra mesečno.
Kada se uzmu u obzir standardi kupovne moći (PPS), razlike među zemljama se smanjuju. Iako nominalne plate variraju, kada se prilagode kupovnoj moći, prosek u EU iznosi 3.155 evra. Luksemburg i dalje dominira sa 4.479 evra po PPS-u, dok Belgija, Danska, Nemačka i Austrija imaju plate iznad 3.800 evra. Na dnu liste su Slovačka, Bugarska, Mađarska i Grčka, gde su prosečne plate ispod 2.100 evra.
Jedan od ključnih faktora koji utiče na visinu plata je produktivnost radne snage i struktura ekonomije. Dr Sotirija Teodoropulu iz Evropskog sindikalnog instituta ističe da zemlje sa razvijenim industrijskim i finansijskim sektorom, kao i visokom tehnologijom, obično imaju veće plate. Snaga sindikata i institucionalna zaštita radnika takođe doprinose pravednijoj raspodeli prihoda.
U periodu od 2018. do 2023. godine, prosečne plate su rasle u svim članicama EU, pri čemu je Litvanija zabeležila najveći relativni rast od 102%, dok je Švedska imala najmanji rast od 4%. U apsolutnim iznosima, najviše su porasle plate u Luksemburgu, dok je najmanji rast zabeležen u Grčkoj.
Zapadna i severna Evropa zadržavaju prednost u visini plata, kako nominalno, tako i u pogledu kupovne moći. Međutim, zemlje istočne i južne Evrope beleže brži rast plata, što ukazuje na postepeno smanjivanje ekonomskog jaza unutar EU. Ovaj trend može imati značajne posledice za buduće ekonomske politike i međunarodne odnose unutar zajednice.
