Viši sud u Novom Sadu je 20. oktobra 2025. godine doneo presudu kojom su tuženi, Akcionarsko društvo za upravljanje javnom železničkom infrastrukturom „Infrastruktura železnice Srbije“ Beograd i Republika Srbija, obavezani da solidarno isplate tužiocima R.Z. i R.Z. na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova usled smrti bliskog lica u nesreći na Železničkoj stanici Novi Sad. Presudom su određeni iznosi od po 13.000.000 dinara za duševne bolove i po 1.000.000 dinara za pretrpljeni strah.
Prema informacijama iz suda, porodici žrtve biće isplaćena naknada sa zakonskom zateznom kamatom, počev od datuma presude, a isplata se mora izvršiti u roku od 15 dana od prijema pisanog otpravka presude. Ukoliko do isplate ne dođe, biće pokrenut postupak prinudnog izvršenja. U preostalom delu tužbenog zahteva, koji se odnosi na preostale iznose, sud je odbio kao neosnovan do visine traženog iznosa.
Osim toga, u istoj presudi tuženi su obavezani da tužiocima solidarno naknade troškove parničnog postupka, takođe sa zakonskom zateznom kamatom, počev od dana izvršnosti presude, a isplata ovih troškova takođe mora biti izvršena u roku od 15 dana od prijema pisanog otpravka.
Presuda je značajan pravni ishod za porodicu žrtve, koja se suočila sa gubitkom bliske osobe u tragičnoj nesreći. U ovom slučaju, nesreća se dogodila usled pada nadstrešnice na železničkoj stanici, što ukazuje na mogućnost odgovornosti javne infrastrukture za bezbednost putnika. Sudska odluka može postaviti presedan za slične slučajeve u budućnosti, kada se radi o odgovornosti javnih preduzeća za nematerijalnu štetu.
Na osnovu zakona, porodice žrtava imaju pravo na naknadu štete koja se može ostvariti kroz sudski postupak. U ovom slučaju, visoki iznos naknade za duševne bolove i strah odražava ozbiljnost situacije i patnju koju su pretrpeli tužioci. Iako je presuda donesena, tuženi imaju pravo da podnesu žalbu Apelacionom sudu u Novom Sadu, što može produžiti proces i izazvati dodatne pravne komplikacije.
Ova presuda takođe naglašava važnost bezbednosti na javnim mestima. Pad nadstrešnice na železničkoj stanici može ukazivati na moguće propuste u održavanju ili inspekciji infrastrukture, što može dovesti do sličnih nesreća u budućnosti. Državne institucije i preduzeća koja upravljaju javnim objektima imaju obavezu da osiguraju bezbednost građana i putnika, a u suprotnom snose odgovornost za posledice.
Osim pravnih aspekata, ovaj slučaj ima i emotivnu dimenziju, jer se radi o gubitku ljudskog života. Smrt bliske osobe ostavlja duboke rane i emocionalni bol za porodicu, što je sud uzeo u obzir prilikom donošenja presude. Odluka o visini naknade za duševne bolove i strah oslikava svest o emotivnim posledicama koje ovakve tragedije ostavljaju na porodicu i društvo u celini.
U zaključku, presuda Višeg suda u Novom Sadu predstavlja važan korak ka pravdi za porodicu žrtve, ali i podseća sve nas na značaj bezbednosti u javnim prostorima. Očekuje se da će žalba tuženih doneti dodatne rasprave o odgovornosti i pravima žrtava, kao i o načinima na koje se može unaprediti bezbednost na železničkim stanicama i drugim javnim mestima.
