Direktorka Zavoda za geološka istraživanja, Vesna Tahov, izjavila je da je na teritoriji Srbije, usled intenzivnih padavina u poslednjim danima, registrovano više od 39.000 klizišta. Kako je najavila, građanima će uskoro biti dostupan digitalni katastar sa detaljnim informacijama o ovim opasnostima. Tahov je naglasila da se u ovom periodu očekuju nove prijave nestabilnosti i klizišta širom Srbije, a posebno istakla da je zapadna Srbija trenutno najugroženija.
Na terenu su već angažovane ekipe u Malom Zvorniku i Kragujevcu, koje daju preporuke za hitne mere sanacije. U digitalnom katastru klizišta biće obeležena različitim bojama: crvenom za aktivna klizišta i zone gde ne bi trebalo graditi, žutom za potencijalno nestabilne terene, a plavom za reaktivirana klizišta. Građani će moći da pretražuju prema adresi kako bi saznali da li se njihovi objekti nalaze u rizičnim područjima. Tahov je istakla da cilj nije da se ljudi uplaše, već da budu informisani o rizicima.
Ekstremne vremenske prilike dodatno pogoršavaju situaciju, ističe Tahov. Ona objašnjava da su sušni periodi koji dovode do pucanja tla, a zatim velike padavine u kratkom vremenskom intervalu, glavni uzroci nastanka novih klizišta. Profesor Miloš Marjanović sa Rudarsko-geološkog fakulteta naglašava važnost pravilnog tumačenja podataka sa mapa klizišta. Objašnjava da kada se baza podataka proširi, dobija se preciznija slika o problemima, i da se može uočiti da površina koja je ugrožena nije toliko velika kao što deluje na prvi pogled.
Stručnjaci veruju da su klizišta često rezultat kombinacije prirodnih uslova i ljudskih aktivnosti. Marjanović ističe da neadekvatna izgradnja ili slabo održavanje mogu poremetiti prirodnu ravnotežu terena. Klizišta se često aktiviraju nakon što se tlo zasiti vodom, a ukoliko podloga sadrži sitne čestice, potrebno je vreme da se zasiti vodom, što može dovesti do kašnjenja u aktivaciji.
Stručnjaci napominju da postoji mogućnost prostornog predviđanja klizišta, ali da je vremenska prognoza još uvek izazov. Postoje karte hazarda koje prikazuju gde se klizišta mogu pojaviti, ali je teže predvideti kada će se to dogoditi. Marjanović dodaje da su potrebni bolji podaci o padavinama kako bi se preciznije predvideli rizici.
U isto vreme, Cvjetko Sandić iz Geološkog zavoda Republike Srpske ukazuje na to da su najugroženiji istočni delovi tog entiteta, posebno područje od Zvornika do Foče. Sandić ističe da složena geološka struktura u kombinaciji sa obilnim padavinama dovodi do izraženih problema, što se pokazuje i u manjim sredinama kao što su Lopare i Zvornik, gde se registrovaju skoro dve hiljade klizišta.
Na osnovu svih ovih informacija, jasno je da klizišta predstavljaju ozbiljan problem za Srbiju, a da je neophodna hitna reakcija i pravilno upravljanje rizicima kako bi se zaštitili građani i njihova imovina. Uvođenje digitalnog katastra klizišta biće značajan korak ka unapređenju svesti o ovim opasnostima i omogućiti građanima da bolje razumeju situaciju u kojoj se nalaze. Takođe, kontinuirano praćenje i analiza podataka o vremenskim prilikama i geološkim uslovima su ključni za prevenciju i sanaciju klizišta u budućnosti.
