Eska je oboljenje vinove loze koje izazivaju različite vrste gljiva, a najčešće se javlja u toplijim klimatskim uslovima. U Srbiji je, u poslednjih nekoliko godina, sve više rasprostranjena, što predstavlja ozbiljan problem za vinogradare. Glavni uzročnici ove bolesti su vrste Phaeomoniella chlamydospora i Phelinus igniarius, dok se u Sjedinjenim Američkim Državama često izoluje i P. aleophilum. Ova bolest ima dug latentni period, zbog čega je rizik od prenosa veoma visok.
Prvi simptomi eske javljaju se nakon cvetanja, a manifestuju se kroz karakteristične pege na lišću. Tokom leta i jeseni, ove pege se spajaju, što dovodi do nekroze (sušenja) lišća, koje na kraju opada. Zaražene bobice dobijaju mrkoljubičaste pege, što može izazvati njihovo sušenje. Osim na lišću, bolest se može manifestovati i na stablu čokota, gde se pojavljuju mrke nekrotične pruge i gumoze.
U poodmakloj fazi bolesti, dolazi do sušenja lišća, lastara i grozdova, obično pred zrenje grožđa. Na preseku stabla, može se primetiti oštećen centralni deo, dok se u uzdužnom preseku vide zone nekrotiranog drvenastog tkiva. Postoje dva tipa bolesti: hronični, koji se polako razvija, i akutni, koji naglo napreduje.
U biološkom smislu, uzročnici eske napadaju sprovodni sistem biljke, ometajući transport vode i hranljivih materija. Ove gljive, posebno P. chlamydospora, mogu izazvati potpuno sušenje čokota ili njegovih delova. Rane na kori, koje nastaju prilikom rezidbe, predstavljaju glavna mesta prodora patogena u biljku.
Mere suzbijanja eske uključuju rezidbu obolelih lastara, uz obaveznu dezinfekciju alata i rezova fungicidima. Tokom rezidbe, važno je izbegavati pravljenje velikih rana, posebno u područjima gde je bolest prisutna. Orezane delove treba izneti iz vinograda i spaliti. Kontrola bolesti je veoma teška zbog duboke lokalizacije patogena u drvetu, što ograničava efikasnost tretmana.
Istraživanja su pokazala da primena fosetil aluminijuma može imati efekta u zaštiti od eske, ali je efikasnost drugih hemijskih i bioloških metoda ograničena. Trenutno ne postoje efikasne hemijske mere zaštite od ovog oboljenja.
U svetlu ovih informacija, vinogradari treba da budu svesni rizika od eske i da preduzmu odgovarajuće mere zaštite kako bi zaštitili svoje zasade. Redovno praćenje simptoma i pravovremena reakcija mogu značajno smanjiti štetu koju ova bolest može prouzrokovati.
