Ormuški moreuz, koji se proteže u dužini od oko 40 kilometara i okružen je surovim pustinjskim predelima, smatra se jednim od najmanje privlačnih pomorskih prolaza na svetu. I pored toga, od suštinske je važnosti za globalnu ekonomiju, jer svake godine prolazi oko 40.000 tankera i teretnih brodova. Kroz ovaj uski morski put transportuju se ogromne količine nafte i gasa iz Kuvajta, Katara, Bahreina, Iraka i Saudijske Arabije, što čini oko 20 odsto svetske proizvodnje ovih energenata.
Osim nafte i gasa, Ormuški moreuz je ključan i za transport drugih važnih sirovina. Na primer, đubriva koja su neophodna za poljoprivredu u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropskoj uniji, kao i sumpor koji se koristi u različitim industrijama, uključujući proizvodnju baterija i hemikalija. Takođe, ovim putem se transportuju pirinač i žitarice iz Indije, što je od suštinskog značaja za sprečavanje nestašica hrane u regionu.
Međutim, pretnje iz Irana su povećale zabrinutost oko sigurnosti ovog prolaza. Zatvaranje Ormuškog moreuza moglo bi izazvati globalnu ekonomsku krizu, jer bi se zalihe ključnih sirovina mogle ozbiljno smanjiti. Proizvođači širom sveta već sada traže načine da obezbede zalihe kako bi održali kontinuitet proizvodnje.
Sumpor je posebno važan jer se koristi za proizvodnju sumporne kiseline, jedne od najzastupljenijih hemikalija na svetu. Iako se koristi u različitim industrijskim procesima, veliki deo svetske proizvodnje sumpora dolazi iz rafinerija u Persijskom zalivu, koje godišnje proizvode oko 18 miliona tona. To predstavlja oko 21 odsto globalne ponude. Slična situacija je i sa đubrivima, gde analitičari banke ING navode da čak polovina svetske proizvodnje prolazi kroz Ormuški moreuz, čime se upozorava na potencijalne opasnosti po globalnu poljoprivredu.
Tečni prirodni gas (LNG) je još jedan ključni energent koji prolazi kroz ovaj moreuz. Prema podacima Međunarodne agencije za energiju, u protekloj godini je više od 110 milijardi kubnih metara LNG-a transportovano ovim putem. Oko 93 odsto katarskog i 96 odsto izvoza LNG-a iz Ujedinjenih Arapskih Emirata ide upravo kroz Ormuški moreuz, što čini skoro petinu svetske trgovine tim energentom. Alternativne rute za transport gotovo da ne postoje, a veliki deo tog gasa odlazi prema Aziji, gde se mnoge ekonomije oslanjaju na njega.
Cene goriva, posebno avionskog, naglo su porasle, što dodatno komplikuje situaciju. U poslednjih nedelju dana, cene su skočile čak 150 odsto, a Evropa je posebno ugrožena jer oko 30 odsto njenog snabdevanja avionskim gorivom dolazi iz Persijskog zaliva.
Situacija je još ozbiljnija za stanovnike Bliskog istoka, koji zavise od uvoza hrane. Region godišnje uveze oko 30 miliona tona žitarica i uljarica morskim putem. Luka Džebel Ali u Dubaiju sama prima oko 16 miliona kontejnera godišnje, koji uključuju veliki deo hrane i potrošnih dobara za region. Iran, koji je pre toga godišnje uvozio oko 14 miliona tona kukuruza, sada se suočava s problemima u snabdevanju, što može dovesti do nestašica hrane.
Kina, koja zapravo uvozi 15 odsto svoje nafte iz Irana kroz skrivene kanale, također je zabrinuta zbog situacije. Kineski ministar spoljnih poslova upozorio je na moguće intervencije kako bi se „uspostavio red“, naglašavajući da je Peking spreman da zaštiti svoju ekonomiju. Iran je, s druge strane, zapretio zatvaranjem Ormuškog moreuza ukoliko dođe do američkih vojnika u toj regiji, što dodatno povećava tenzije u ovom ključnom delu sveta.
Sve u svemu, Ormuški moreuz igra ključnu ulogu u globalnoj ekonomiji, a svaka pretnja njegovom funkcionisanju može imati dalekosežne posledice ne samo za region Bliskog istoka, već i za svet u celini.
