Samoubilački bombaški napad u petak u šiitskoj džamiji u Islamabadu, glavnom gradu Pakistana, izazvao je smrt najmanje 31 osobe, dok je gotovo 170 ljudi povređeno. Ove informacije potvrdili su policija i državni zvaničnici. Snimci sa mesta napada prikazuju užasan prizor: tela prekrivena krvlju leže na tepihu džamije, okružena razbijenim staklom i krhotinama, dok su vernici u panici pokušavali da pronađu pomoć.
Nekoliko povređenih se nalazilo i u baštama imambarge Hadidža Tul Kubra, koja se nalazi u poluurbanom delu Islamabada. Očajnički su pozivali u pomoć, dok su se medicinske ekipe trudile da pruže prvu pomoć. Zamenik komesara Islamabada, Irfan Memon, izjavio je da je broj žrtava porastao, te da je 31 osoba izgubila život, dok je 169 povređenih prebačeno u obližnje bolnice.
Ovaj incident je posebno šokantan jer su bombaški napadi retki u strogo obezbeđenoj prestonici, iako je Pakistan u poslednjih nekoliko godina doživeo porast militantnog nasilja. Policijski zvaničnici su naveli da je napadač bio zaustavljen na kapiji džamije pre nego što je uspeo da aktivira eksploziv. Njihova imena nisu objavljena jer nisu ovlašćeni da govore za medije.
Šiiti, koji čine manjinu u pretežno sunitskoj zemlji sa 241 milion stanovnika, često su na meti sektaškog nasilja. Ove napade najčešće izvode sunitske islamističke grupe poput Tehrik-e-Taliban Pakistan, koja šiite smatra jereticima. U prethodnim napadima, kao što je onaj iz novembra 2022. godine u Islamabadu, poginulo je 12 ljudi, dok je 27 povređeno. Tada su vlasti saopštile da je napad izveo avganistanski državljanin, ali nijedna grupa nije preuzela odgovornost.
Ovi događaji ukazuju na ozbiljnost situacije u Pakistanu, gde se i dalje oseća posledice sektaškog nasilja i rastuće nesigurnosti. Reakcija vlasti i međunarodne zajednice na ovakve napade je ključna za dalji razvoj situacije. Takođe, potrebno je raditi na jačanju bezbednosnih mera i zaštiti ranjivih grupa kao što su šiiti.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da je Pakistan suočen s izazovima u borbi protiv ekstremizma i nasilja. Kako bi se sprečili slični incidenti, potrebne su sveobuhvatne strategije koje uključuju obrazovanje, dijalog među različitim verskim zajednicama i unapređenje bezbednosnih struktura.
Napad u Islamabadu takođe je podstakao javne debate o slobodi veroispovesti i zaštiti manjinskih zajednica u zemlji. Mnogi aktivisti i posmatrači pozivaju na jaču podršku i zaštitu za šiitsku zajednicu, koja se često suočava s diskriminacijom i nasiljem.
Ovaj tragičan događaj ostavlja dubok trag na društvu i poziva na hitnu akciju vlasti. U perspektivi, borba protiv sektaškog nasilja zahteva zajednički pristup svih segmenata društva, uključujući vladu, nevladine organizacije, verske lidere i građane. Samo zajedničkim snagama može se stvoriti sigurnije okruženje za sve građane Pakistana, bez obzira na njihovu versku pripadnost.
U zaključku, samoubilački napad u Islamabadu predstavlja ozbiljan izazov za Pakistan, koji se mora suočiti s realnošću ekstremizma i nasilja. U tom kontekstu, obezbeđivanje mira i sigurnosti ključno je za budućnost zemlje i njenog društva.
