Poslanica Evropskog parlamenta iz mađarske stranke Fides, Anamarija Viček, izjavila je da je izveštaj Evropskog parlamenta o Srbiji neujednačen, ističući da se naglašavaju nedostaci i problemi, dok reforme i napredak Srbije nisu dovoljno istaknuti. U povodu rasprave o izveštaju izvestioca Tonina Picule, Viček je naglasila da bi izveštaji o napretku država kandidata za članstvo u Evropskoj uniji trebali biti zasnovani na objektivnom prikazu kako pozitivnih, tako i negativnih aspekata.
Viček je istakla da je važno posmatrati raspravu u širem političkom kontekstu, dodajući da je Evropska unija u poslednje vreme pokazala otvoreniji pristup politici proširenja. Prema njenim rečima, Evropska komisija je potvrdila da bi Srbija mogla otvoriti Klaster 3 u pristupnim pregovorima sa EU još tokom jula, što je ocenila kao pozitivan politički signal.
Kada je reč o kritikama izveštaja koje se odnose na vladavinu prava, slobodu medija i pravosuđe, Viček je ukazala na važnost isticanja nedostataka, ali je naglasila da bi trebalo predstaviti i reforme koje je Srbija sprovela. „To su prilično oštre reči, a kada se radi o napretku ili o nekim reformama koje je Srbija uradila, one se ili ne spominju ili, ako se već spominju, uvek dolazi uz ‘neko ali’. Svaka pozitiva se nekako ublažava ili racionalizuje sa nekim negativnim stavom“, rekla je Viček.
Ona je podsetila da je Srbija u prethodnim mesecima usvojila 23 zakona koje je Evropska unija tražila u okviru reformskog procesa i da su u skupštinskoj proceduri zakoni pripremljeni prema preporukama Kancelarije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR). Takođe, naglasila je da je Vlada Srbije krajem maja usvojila akcioni plan za unapređenje položaja nacionalnih manjina, a da je Evropska komisija prepoznala sprovedene reforme najavljujući mogućnost otvaranja Klastera 3 tokom jula.
Govoreći o izboru članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), Viček je istakla stajalište Saveza vojvođanskih Mađara (SNV) da se dosledno primeni Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Prema njenim rečima, nacionalni saveti zajednički predlažu kandidata za člana Saveta REM-a iz reda nacionalnih manjina, a reagovali su kada je predložen kandidat koji nije bio u skladu sa tim.
Nakon predloga kandidata od strane „opozicionih organizacija civilnog društva“, neki od njih su povukli svoje kandidature, što je, kako je navela, dodatno usporilo izbor članova Saveta REM-a. Viček je naglasila da će izbor predstavnika nacionalnih saveta u Savet REM-a biti odložen zbog predstojećih izbora za nacionalne savete nacionalnih manjina, nakon kojih će biti predloženi novi kandidati u skladu sa zakonom.
Rasprava o izveštaju o napretku Srbije, Ukrajine i Moldavije na putu ka članstvu u EU, održana je na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta. Usvajanje izveštaja o Srbiji planirano je za sredu, 8. jula. Ovaj izveštaj je od ključnog značaja za dalji put Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji, a očekuje se da će doneti dodatne smernice u vezi sa reformama i napretkom u budućnosti.
Ukratko, Viček se fokusirala na potrebu da se reforme Srbije prikazuju ravnotežno, ističući pozitivne aspekte uz kritike na nedostatke. Ova rasprava u Evropskom parlamentu može imati značajan uticaj na buduće odluke o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, a njen stav naglašava važnost objektivnog pristupa u proceni napretka.
