Debata o proslavi 8. marta u Srbiji poslednjih godina postala je pravi društveni fenomen, a epicentar tih sukoba su Vajber grupe roditelja. Ono što je nekada bio simboličan gest, kao što su cveće ili knjiga, pretvorilo se u ozbiljno budžetiranje koje često izaziva tenzije, pa čak i otvorene svađe među roditeljima.
Glavni problem nastaje kada par roditelja predloži visoke sume, često između 1.000 i 2.000 dinara po detetu. U grupi od 30 dece, to može stvoriti budžet od 30.000 do 60.000 dinara. Mnogi smatraju da je to za jedan poklon prosvetnom radniku neukusno i preterano. Takođe, postoji i „tiha većina“ roditelja koji se ne slažu sa ovim visokim sumama, ali ćute jer ne žele da njihovo dete bude obeleženo ili da ispadnu „škrtice“. U medijima su se pojavili primeri ekstremnih predloga, kao što su pokloni poput televizora, vaučera za luksuzna putovanja, pa čak i brendiranih torbi vrednih 150 do 200 evra.
Malo roditelja zna da u Srbiji postoje zakoni koji regulišu šta javni službenici, uključujući prosvetne radnike, smeju da prime kao poklone. Prema pravilnicima, vrednost poklona ne bi smela da pređe 5 odsto prosečne mesečne zarade, što je trenutno oko 4.000 do 5.000 dinara. Pokloni koji prelaze tu vrednost teoretski postaju javna svojina škole, a davanje novca u koverti može se tretirati kao podmićivanje.
Kao odgovor na komercijalizaciju 8. marta, pojavio se trend humanitarnih uplata. Umesto parfema ili nakita, roditelji, često na inicijativu same dece ili prosvetara, uplaćuju novac za humanitarne svrhe. Primer učiteljice Lele postao je viralan kada je zamolila roditelje da umesto poklona, novac uplate za lečenje sugrađanke. Postojali su i primeri gde su vaspitačice poručile da nikako ništa ne kupuju za 8. mart, već da žele samo poštovanje.
Jedan od takvih primera dolazi iz Ljiga, gde je učiteljica Ana umesto poklona našla uplatnicu na iznos od 10.000 dinara za Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka (NURDOR). „Ne postoji srećnija žena danas od mene,“ izjavila je učiteljica, ističući vrednost velikih ljudskih gromada koje ima u učionici.
U Srbiji, 8. mart zadržava snažnu tradiciju i pažnju prema ženama iz neposrednog okruženja, dok u mnogim delovima sveta ovaj dan ima drugačije značenje. U Istočnoj Evropi, poput Rusije i Belorusije, 8. mart je ogroman praznik i često neradni dan. U Rusiji se bukvalno svakoj ženi čestita i daruje cveće. S druge strane, u Zapadnoj Evropi fokus je gotovo isključivo na aktivizmu, sa organizovanim marševima, tribinama i protestima za radna prava i jednakost plata.
Različiti ekstremi u svetu takođe obeležavaju ovaj dan. U Kini, žene često dobijaju pola slobodnog radnog dana, dok se u SAD i Velikoj Britaniji 8. mart ne slavi masovno, već je rezervisan za političke govore i obeležavanje „Meseca ženske istorije“.
U svakom slučaju, debata o proslavi 8. marta u Srbiji ukazuje na šire društvene i kulturne razlike, kao i na izazove koji se javljaju u savremenom društvu. Mnogi roditelji i prosvetni radnici suočavaju se sa pritiscima i očekivanjima, a pitanje poklona postaje simbol šireg sukoba vrednosti i stavova. U ovom kontekstu, pokret ka humanitarnim donacijama može se shvatiti kao pozitivan trend koji naglašava solidarnost i empatiju u zajednici.
