Vežbe kao što su aerobik, trening snage i joga imaju značajan uticaj na zdravlje ljudi koji su prošli kroz lečenje raka. Prema prvoj studiji ove vrste, koja je objavljena u Britanskom časopisu za sportsku medicinu, ovi oblici fizičke aktivnosti mogu značajno umanjiti oštećenja srca i nerava, kao i poboljšati kognitivne funkcije poput pamćenja i razmišljanja, koje često trpe usled agresivnih tretmana raka.
Studija je sprovedena pod vođstvom bolnice Šenđing pri Kineskom medicinskom univerzitetu i uključila je analizu različitih istraživanja koja su se fokusirala na fizičku aktivnost i njene efekte na pacijente koji se oporavljaju od raka. Istraživači su otkrili da redovno vežbanje može značajno poboljšati kvalitet života ovih pacijenata. Uz fizičke benefite, vežbanje takođe pozitivno utiče na psihološko blagostanje, smanjujući simptome anksioznosti i depresije koji su česti kod osoba koje se suočavaju s dijagnozom raka.
Preporučene vežbe, poput aerobika, jačanja mišića i joge, ne samo da poboljšavaju fizičku kondiciju, već i pomažu u jačanju imunološkog sistema, što je ključno za pacijente koji su prošli kroz hemoterapiju ili zračenje. Ove metode vežbanja takođe mogu pomoći u smanjenju umora, što je jedan od najčešćih nuspojava lečenja raka.
Jedan od ključnih nalaza studije jeste da su pacijenti koji su se redovno bavili fizičkom aktivnošću imali bolju kontrolu težine, što je od vitalnog značaja za oporavak. Prekomerna težina i gojaznost mogu dodatno opteretiti srce i povećati rizik od recidiva bolesti. Učesnici koji su se bavili vežbama prijavili su i poboljšanje u opštem zdravstvenom stanju, što je rezultiralo većim stepenom samopouzdanja i pozitivnijim pogledom na budućnost.
Osim fizičkih i psiholoških benefita, vežbanje može igrati ključnu ulogu u socijalnoj interakciji. Grupe za vežbanje često pružaju podršku i stvaraju zajednicu, što može biti od velike pomoći pacijentima u njihovom emocionalnom oporavku. Ova vrsta socijalne podrške može smanjiti osećaj usamljenosti i izolacije, što je često prisutno među onima koji se bore s bolešću.
Uzimajući u obzir sve navedeno, autori studije naglašavaju važnost integrisanja vežbanja u plan lečenja pacijenata sa rakom. Oni preporučuju da zdravstveni radnici razgovaraju sa svojim pacijentima o mogućnostima fizičke aktivnosti i da ih ohrabre da se uključe u programe vežbanja koji su prilagođeni njihovim individualnim potrebama i mogućnostima.
Važno je napomenuti da bi pacijenti pre započinjanja bilo kog programa vežbanja trebali da se posavetuju sa svojim lekarima, kako bi osigurali da su vežbe bezbedne i pogodne za njihovo zdravstveno stanje. U nekim slučajevima, određene vrste vežbi mogu biti neprikladne zbog specifičnih zdravstvenih problema ili trenutnog stanja pacijenta.
U zaključku, ova studija naglašava potrebu za holističkim pristupom u lečenju raka, koji uključuje ne samo medicinsku terapiju, već i fizičku aktivnost kao važan deo oporavka. Vežbanje može doneti brojne koristi, od fizičkog zdravlja do emocionalnog blagostanja, i može značajno poboljšati kvalitet života pacijenata sa rakom. S obzirom na to da se sve više istraživanja fokusira na ovu temu, možemo očekivati da će se u budućnosti razviti još više programa i strategija za integraciju vežbanja u lečenje raka, čime će se dodatno poboljšati oporavak i životni standard obolelih.
