Vežbanje ima značajnu ulogu u preživljavanju pacijenata sa rakom debelog creva, kao i u sprečavanju ponovnog pojavljivanja bolesti, pokazuje prvi međunarodni eksperiment koji se bavio ovom temom. Istraživanje je otkrilo da fizička aktivnost može značajno poboljšati ishode lečenja i kvalitet života osoba koje su preživele ovu vrstu raka.
Prema rečima stručnjaka, postoji potreba da se centri za onkologiju i zdravstvene ustanove fokusiraju na integraciju vežbanja kao standardnog dela nege za pacijente koji su preživeli rak debelog creva. Ovakav pristup mogao bi doneti brojne koristi, kako fizičke, tako i psihološke, pacijentima koji se oporavljaju od teške bolesti.
Istraživanje, sprovedeno na međunarodnom nivou, obuhvatilo je različite aspekte vežbanja i njegovih efekata na organizam pacijenata. Tokom studije, učesnici su se podvrgnuli različitim programima vežbanja, koji su uključivali aerobne vežbe, trening snage i fleksibilnosti. Rezultati su pokazali da su učesnici koji su redovno vežbali imali bolju fizičku kondiciju, smanjen nivo umora i poboljšano mentalno zdravlje.
Pored toga, vežbanje je smanjilo rizik od recidiva raka debelog creva. Učesnici koji su se više kretali imali su značajno niži rizik od ponovnog pojavljivanja bolesti u poređenju sa onima koji su vodili sedentaran način života. Ovo je veoma važno, s obzirom na to da se rak debelog creva često vraća nakon lečenja.
Kako bi se ostvarili ovi pozitivni efekti, stručnjaci preporučuju da pacijenti postepeno povećavaju svoju fizičku aktivnost nakon završetka lečenja. Čak i lagana šetnja ili vežbe istezanja mogu imati značajan uticaj na njihovo oporavak i opšte zdravstveno stanje. U tom smislu, važno je da pacijenti budu svesni svojih mogućnosti i potencijala koje vežbanje može doneti.
Uloga fizičke aktivnosti u procesu ozdravljenja nije nova i ranije su sprovedena istraživanja koja su pokazala slične rezultate. Međutim, ovaj eksperiment je prvi koji se fokusira isključivo na rak debelog creva i njegovo povezivanje sa vežbanjem, što ga čini jedinstvenim i značajnim za buduće pristupe u lečenju.
Osim fizičkog zdravlja, vežbanje takođe pozitivno utiče na mentalno zdravlje pacijenata. Mnogi pacijenti se suočavaju sa stresom, anksioznošću i depresijom nakon dijagnoze i lečenja raka. Redovno vežbanje može pomoći u smanjenju ovih simptoma i poboljšanju opšteg raspoloženja. Fizička aktivnost podstiče oslobađanje endorfina, hormona sreće, koji može značajno doprineti emocionalnom blagostanju.
Zdravstveni radnici i terapeuti pozivaju na veće uključivanje fizičke aktivnosti u planove lečenja onkoloških pacijenata. Oni naglašavaju da je važno da pacijenti dobiju stručne savete i podršku prilikom započinjanja bilo kog programa vežbanja, kako bi se smanjili rizici od povreda i osiguralo da se vežbe izvode na siguran način.
U svetlu ovih saznanja, očekuje se da će centri za onkologiju preispitati svoje protokole i uključiti vežbanje kao deo standardne nege za pacijente sa rakom debelog creva. Ova promena može doneti velike koristi ne samo pacijentima, već i zdravstvenom sistemu u celini, smanjujući troškove lečenja i poboljšavajući kvalitet života onih koji su se suočili sa ovom ozbiljnom bolešću.
U zaključku, vežbanje se pokazalo kao važan faktor u borbi protiv raka debelog creva, a njegovi pozitivni efekti na fizičko i mentalno zdravlje pacijenata ne mogu se ignorisati. Stručnjaci savetuju da se pacijenti ne plaše da preuzmu inicijativu i uključe se u fizičke aktivnosti kako bi poboljšali svoje izglede za oporavak i kvalitet života.
