Naizgled sve funkcioniše: zajedno ste, pričate, imate svakodnevne obaveze, možda i porodicu. Ipak, osećate prazninu, kao da je iz veze nestala toplina, smisao ili bliskost. Mnogi odmah pomisle da fali strast ili komunikacija, ali to su samo površinski simptomi. Pravi razlog je mnogo dublji – negde u vama postoji neravnoteža između onoga što želite, onoga što birate i onoga što zapravo živite. Kada u vezi „nešto fali“, to gotovo nikada nije slučajnost – to je znak da jedan (ili oba partnera) ne žive autentično, već iz straha, navike ili osećaja dužnosti.
Ako imate utisak da ste „zaglavili“ u vezi koja vas ne ispunjava, vreme je da iskreno pogledate u srž problema. Prvi uzrok može biti to što niste potpuno posvećeni odnosu i partneru. U vezi ste, ali ne svim srcem. Možda ste se obavezali na rečima, ali ne i u mislima i emocijama. Jedan partner možda stalno traži više – pažnje, bliskosti, potvrde – dok se drugi povlači, zatvara i reaguje pasivno-agresivno. Ovaj ples povlačenja i približavanja stvara začarani krug frustracije i nesigurnosti.
Kada niste istinski posvećeni, u vezi uvek postoji osećaj napetosti i distance, kao da stalno čekate da se nešto „dogodi“ – da neko drugi konačno uradi ono što vi ne želite da priznate da ne umete sami. Drugi uzrok može biti to što ste uleteli u vezu bez pravog razloga. Mnogi parovi priznaju da su u vezu ušli slučajno – jer je osoba bila privlačna, uspešna, „dobra prilika“, ili jednostavno zato što je bilo pogodno u datom trenutku. Možda ste se nadali da će osećanja doći kasnije ili da ćete se „naviknuti“. Ali veze zasnovane na površnim razlozima retko kada prežive duboku emotivnu proveru.
Ako ste s partnerom zato što vam je donio sigurnost, status ili izlaz iz teške situacije, a ne zato što ste ga zaista izabrali srcem, ne čudi što osećate da nešto fali. To nije ljubav – to je pogodnost prerušena u vezu. Takođe, mnogi se plaše da preuzmu odgovornost za svoje odluke. Izbor uvek nosi rizik. Kada nešto odlučimo, izlažemo se mogućnosti da pogrešimo, izgubimo ili budemo razočarani. Zato mnogi biraju da ne biraju – čekaju da druga osoba donese odluku, nadajući se da će tako izbeći odgovornost.
Ali neodlučnost ne štiti od bola – ona ga samo odlaže. Kada dopustite da drugi odlučuju umesto vas, odričete se kontrole nad sopstvenim životom i ne možete biti istinski srećni. Često se dešava da se ljudi plaše da traže više i stavljaju zahvalnost na prvo mesto. Najdublji razlog zbog kojeg mnogi osećaju da „nešto fali“ u vezi jeste taj što se plaše da traže više – više pažnje, više poštovanja, više ljubavi, više života. Lakše je ubediti sebe da ste zadovoljni i „zahvalni“ nego priznati da vam treba više.
Ali želja nije sebičnost. Pravo pitanje nije „da li tražim previše“, već „zašto pristajem na premalo“. Dokle god ignorišete svoje istinske potrebe, praznina u vezi neće nestati – samo će postajati dublja. U tom smislu, važno je otvoreno razgovarati sa partnerom o svojim osećanjima, potrebama i željama. Ponekad je potrebno malo introspekcije da bismo shvatili šta nas zaista ispunjava i šta nam je potrebno da bismo se osećali srećno i ispunjeno.
Na kraju, ne zaboravite da su veze dinamične i da se menjaju tokom vremena. Kako se vi menjate i razvijate, tako se i vaša veza može razvijati ili stagnirati. Ključna stvar je da budete svesni svojih osećanja i da ne zaboravite da radite na svojoj vezi. Otvorenost, iskrenost i spremnost na rad na sebi i svojoj vezi mogu doneti pozitivan pomak i pomoći vam da pronađete onu toplinu i bliskost koju ste možda izgubili. U suštini, rad na vezi zahteva hrabrost, ali i volju da se suočite s vlastitim strahovima i potrebama.
