Incident u Medicinskoj školi na Zvezdari, kada je učenik povređen zbog nošenja navijačkog duksa, ponovo je otvorio pitanje pravila oblačenja u školama. Iako su osnovne i srednje škole u Srbiji zabranile nošenje odeće sa navijačkim i političkim obeležjima, mnogi učenici i dalje krše ova pravila bez posledica. Pored toga, situacija sa učenicima koji nisu „vatreni navijači“ nije mnogo bolja.
Goli stomaci, pirsinzi, mini-suknje i šminka postali su svakodnevna pojava u mnogim srednjim školama. Dok je nekada bilo nezamislivo da neko dođe u školu u trenerici, danas je to postalo uobičajeno. Da bi se ponovo uspostavila pravila o pristojnom oblačenju, Trinaesta beogradska gimnazija je pre dve godine uvela nova pravila.
Prema pravilima, zabranjeno je dolaziti nepristojno odeven, što uključuje šortseve, mini-suknje, helanke, trenerke i kratke majice koje otkrivaju stomak. Učenici koji prekrše ova pravila prvo će biti opomenuti, a zatim će im biti umanjena ocena iz vladanja. Ova odluka izazvala je podeljene reakcije u javnosti. Mnogi podržavaju ideju o pristojnom oblačenju u školama, ali su se pojavili i kritičari koji se pitaju zašto se trenerke nalaze na listi zabranjenih.
Unatoč brojnim najavama o vraćanju uniformi u škole, to se još uvek nije dogodilo. U bivšoj Jugoslaviji, školska uniforma je bila obavezna od 1950. do 1980. godine. Ove uniforme su bile jednostavnog kroja, obično teget boje, a roditelji su ih kupovali u robnim kućama ili ih šile sami. U zemljama kao što su Velika Britanija i Japan, uniforme su i dalje popularne i učenici ih doživljavaju kao deo tradicije.
Danas, prema rečima Bojana Vučkovića, dve trećine učenika dolazi u školu u trenerici, što se ne može smatrati primerenim. On ističe da se mora uspostaviti red i da je neophodno da se učenici oblače pristojno. Dukserice sa kapuljačom su dozvoljene, ali kapuljača ne sme biti na glavi. Vučković ne razume negativne reakcije na pokušaj da se uspostavi pristojno oblačenje.
Direktor Medicinske škole Beograd, Predrag Jovanović, takođe smatra da učenici uglavnom poštuju pravila o oblačenju. Zabranjeno je nositi bermude, kratke majice i mini-suknje, a većina učenika se pridržava ovih pravila, posebno jer se praktična nastava odvija u zdravstvenim ustanovama gde se zahteva pristojno oblačenje. Škole imaju pravo da udalje učenike koji se ne pridržavaju pravila, a taj izostanak se evidentira kao neopravdan.
Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola Beograda, smatra da nije samo problem u garderobi. On ističe da se ne sme dolaziti u školu sa predugačkim noktima ili prekomernom šminkom. Ukoliko se devojčice pojave u neprimerenom oblačenju, roditelji trebaju biti obavešteni, a ako to ne pomogne, učenice će biti udaljene sa nastave dok se ne obuku adekvatno. Antić naglašava da profesori treba da pokažu učenicima šta je pristojno oblačenje, umesto da sami dolaze u neprimerenim kombinacijama.
U zaključku, pitanje oblačenja u školama postaje sve aktuelnije, a pravila koja su postavljena od strane škola izazivaju različite reakcije. Iako se neki slažu da je potrebno uspostaviti red, drugi smatraju da to može biti previše restriktivno. U svakom slučaju, važno je pronaći balans između slobode izražavanja i pristojnosti u školskom okruženju.
