Prema nedavnoj analizi Međunarodne organizacije rada, više od trećine radnih mesta u javnom sektoru širom sveta moglo bi biti ugroženo zbog razvoja veštačke inteligencije (VI). Ova analiza obuhvata 450 različitih zanimanja, uključujući ukupno 351 milion radnih mesta globalno. Rezultati pokazuju da bi čak 36% zaposlenih moglo doživeti značajne promene u svojim radnim ulogama, što se prevodi na otprilike 125 miliona radnih mesta sa punim radnim vremenom. Sa druge strane, 22% poslova moglo bi biti unapređeno, što bi značilo da bi VI preuzela određene zadatke dok bi zaposlenici dobijali nove funkcije.
Ova transformacija najviše će se odraziti na sektore kao što su administracija, javne finansije i obrazovanje. Na primer, carinici i poreski službenici mogli bi poboljšati svoje radne procese uz pomoć veštačke inteligencije, kao i zaposleni u sektoru zdravstva. Međutim, približno 7,5% radnih mesta u javnom sektoru moglo bi biti potpuno automatizovano, pri čemu su najugroženiji administrativni radnici i zaposleni u kol centrima.
Dok se svet suočava s izazovima koje donosi veštačka inteligencija, podaci ukazuju na to da ona ne samo da menja tržište rada, već ga iz temelja prekraja. Prva zanimanja koja su na udaru su ona koja su se smatrala „sigurnima“, kao što su administrativni radnici, operateri u kol centrima, prevodioci, knjigovođe i programeri. Na njihovo mesto dolaze nova zanimanja koja do pre nekoliko godina nisu postojala.
Prema Svetskom ekonomskom forumu, do 2027. godine u svetu će nestati 83 miliona radnih mesta, ali će se istovremeno stvoriti 69 miliona novih. Veštačka inteligencija već je prisutna u kancelarijama, fabrikama, bankama, medijima i bolnicama, preuzimajući rutinske poslove kao što su unos podataka, pravljenje izveštaja i jednostavno programiranje. U zemljama poput Sjedinjenih Američkih Država, Nemačke, Japana i Južne Koreje, čak 75% kompanija već koristi neki oblik alata veštačke inteligencije u svakodnevnom poslovanju.
Dražen Šumić ističe da veštačka inteligencija transformiše iskustva programera širom sveta, uključujući i Srbiju, pomažući im da zadatke obavljaju efikasnije i da se fokusiraju na kreativne aspekte rešavanja problema. Nikola Marković, predsednik Društva za informatiku, navodi da oko 10% kompanija u Srbiji već koristi alate veštačke inteligencije. On dodaje da su najugroženije profesije one koje se oslanjaju na rutinske, predvidive zadatke.
U svetu se, međutim, sve više traže nova zanimanja kao što su „osobe za podešavanje upita VI“ (prompt engineer), treneri za veštačku inteligenciju, specijalisti za etiku VI, analitičari za digitalnu bezbednost i VI terapeuti. Marković napominje da iako otkazi kod nas nisu masovni, prema nekim procenama, oko 10% programera će izgubiti posao ili će se morati prilagoditi novim okolnostima. Marko Vučetić, predsednik IT asocijacije, dodaje da se mnogo govori o otpuštanjima programera, ali naglašava da to nije jedini razlog.
S obzirom na globalne geopolitičke okolnosti, Vučetić smatra da broj otkaza više može biti povezan sa širim ekonomskim prilikama nego isključivo sa veštačkom inteligencijom. Srbija se prema nekim istraživanjima nalazi na 58. mestu po spremnosti za implementaciju VI, dok su Slovenija, Bugarska, Mađarska i Rumunija ispred nje.
Marković ukazuje na to da su srpske kompanije razvile aplikacije uz pomoć veštačke inteligencije u različitim oblastima kao što su nauka, obrazovanje, zdravstvo i trgovina, omogućavajući brže dobijanje podataka i unapređenje kvaliteta informacija. Neophodno je, međutim, održati ravnotežu između tehnologije i ljudske intervencije.
Istraživanje „Stack Overflow-a“ otkriva da programeri sve više koriste alate veštačke inteligencije, ali njihovo poverenje u te alate opada. Vučetić naglašava da je važno da ljudi i dalje zadrže kontrolu nad procesima i da se uvek oslanjaju na sopstvenu procenu prilikom korišćenja VI. Ova situacija ukazuje na to da je veštačka inteligencija moćan alat, ali da ljudski faktor ostaje ključan u njenoj primeni.
