Veštačka inteligencija (VI) postaje sve prisutnija u našem društvu, a njena primena može drastično promeniti radne procese u različitim industrijama. U poslednje vreme, sve više stručnjaka upozorava na mogućnost da će VI istisnuti mnoge profesije, posebno one koje se oslanjaju na rutinske zadatke i analizu podataka. Među najugroženijim profesijama nalaze se novinari, koji bi mogli biti među prvima na udaru ovih tehnologija.
Marija Simonjan, glavna urednica RT-a, iznela je zabrinjavajuće prognoze o budućnosti novinarstva u intervjuu za Sputnjik. Ona ističe da su već sada mnoge redakcije primorane da smanjuju broj zaposlenih jer veštačka inteligencija može da obavlja poslove brže i efikasnije od ljudi. Ovaj trend se može posmatrati kao deo šireg fenomena digitalizacije i automatizacije koji prožima sve aspekte poslovanja.
Simonjan je naglasila da se očekuje da će VI postati toliko napredna da će moći da donosi odluke koje su do sada bile isključivo u domenu ljudskih urednika. „Vrlo brzo ja neću biti potrebna kao glavni urednik“, izjavila je ona, naglašavajući kako će VI imati pristup ogromnim količinama informacija i podataka, što će joj omogućiti da donosi odluke preciznije i brže od ljudi.
U svetu u kojem se informacije šire brzinom svetlosti, novinari se suočavaju sa novim izazovima. S obzirom na to da VI može analizirati podatke i generisati izveštaje, novinari moraju pronaći nove načine da se istaknu. Kreativnost, ljudski dodir i sposobnost interpretacije složenih situacija postaju ključni faktori koji će omogućiti novinarima da ostanu relevantni.
Jedan od načina na koji novinari mogu da se prilagode ovoj novoj stvarnosti je fokusiranje na istraživačko novinarstvo, koje zahteva duboko razumevanje konteksta, ljudskih emocija i moralnih dilema. VI može analizirati podatke, ali teško može zamijeniti ljudsku intuiciju i sposobnost empatije koja je često potrebna za razumevanje složenih društvenih pitanja.
Takođe, novinari mogu iskoristiti VI kao alat za unapređenje svog rada. Uloga VI može biti da asistira novinarima u analizi velikih skupova podataka, pronalaženju relevantnih informacija ili čak generisanju predloga za priče. U tom smislu, VI može postati saveznik, a ne konkurent. Ovakvo partnerstvo može omogućiti novinarima da se fokusiraju na kreativniji deo svog posla dok VI obavlja rutinske zadatke.
Osim novinarstva, veštačka inteligencija već utiče na mnoge druge profesije, kao što su pravnici, lekari i inženjeri. U zdravstvu, na primer, VI se koristi za dijagnostikovanje bolesti na osnovu medicinskih slika ili podataka pacijenata. U pravnoj industriji, softver može analizirati pravne dokumente i pomoći u pripremi slučajeva, što može značajno smanjiti vreme potrebno za obavljanje ovih zadataka.
Međutim, postoji i zabrinutost oko etičkih implikacija korišćenja veštačke inteligencije. Postavlja se pitanje kako obezbediti da VI donosi pravedne i etičke odluke, posebno u oblastima kao što su zdravstvo i pravosudni sistem. Takođe, kako se tehnologija razvija, postoji opasnost od gubitka radnih mesta, što može dovesti do ekonomskih i društvenih problema.
U zaključku, veštačka inteligencija donosi velike promene u brojnim profesijama, a novinarstvo nije izuzetak. Dok se suočavamo sa ovim izazovima, važno je da se fokusiramo na to kako da iskoristimo VI kao alat koji može poboljšati naš rad, umesto da je posmatramo kao pretnju. Kreativnost, empatija i ljudska intuicija ostaju nezamenljive u svetu u kojem se tehnologija sve više integrira u naše živote.
