U Srbiji, kao i u drugim zemljama gde se praktikuje pravoslavlje, 14. januar 2026. godine se obeležava kao poseban dan u religioznom kalendaru. Prema julijanskom kalendaru, koji koristi Srpska pravoslavna crkva, ovaj datum označava Obrezanje Gospoda Isusa Hrista i spomen Svetog Vasilija Velikog, arhiepiskopa Kesarije kapadokijske. Ovaj dan je deo božićnog svetkovanja, a prema tipiku Srpske pravoslavne crkve, post na ovaj dan nije propisan, što omogućava vernicima da se okupe i proslave ovaj značajan događaj.
S druge strane, pomesne crkve koje koriste novi gregorijanski kalendar, uključujući i Carigradsku patrijaršiju, obeležavaju Svetog Savu, prvog arhiepiskopa srpskog, kao i druge svete ličnosti kao što su Sveti Joanikije Tarnovski, mitropolita, Sveti Akacije, episkopa tverskog i Sveti Meletije, episkopa rjazańskog. Ova razlika u proslavi ukazuje na razlike u kalendarima i tradicijama unutar hrišćanske zajednice.
U rimokatoličkom kalendaru, 14. januar 2026. godine je dan kada se obeležava Sveti Feliks iz Nole, pored drugih svetaca koji se pominju u katoličkim martirologijima. Vernici ovog obreda, kao i u pravoslavlju, smatraju ovaj datum značajnim za proslavu i sećanje na njihove svetitelje, a imendan slave Feliks, Srećko i Rajko.
Prema jevrejskom kalendaru, 14. januar 2026. godine odgovara 25. tevetu 5786. Ovaj dan ne donosi velike jevrejske praznike, ali vernici se fokusiraju na redovne molitve i čitanje Tore prema sedmičnom ciklusu, što je deo njihove svakodnevne duhovne prakse.
U islamu, ovaj datum prema hidžretskom kalendaru odgovara otprilike 25. radžabu 1447. godine. Iako ne postoji univerzalno priznati verski praznik na ovaj dan, muslimani se posvećuju svojim dnevnim molitvama i učenju Kurana, naglašavajući važnost svakodnevne religioznosti i duhovnog rasta.
Ovi različiti datumi i praznici ukazuju na bogatstvo i raznovrsnost religioznih tradicija koje se praktikuju širom sveta. U Srbiji, posebno, pravoslavni vernici imaju duboke tradicije koje se prenose s generacije na generaciju, istovremeno čuvajući i obeležavajući važne događaje u religioznom kalendaru.
Na dan kada se slavi Obrezanje Hristovo i Svetog Vasilija Velikog, običaj je da se na Svetoj Gori mesi poseban slatki hleb sa novčićem, što predstavlja simbol blagostanja i sreće za nadolazeću godinu. Ovaj ritual, kao i mnogi drugi, pokazuje kako se religiozni običaji prepliću sa svakodnevnim životom vernika, obogaćujući njihov duhovni i društveni život.
Dok se mnogi građani u Srbiji pripremaju za proslavu 1. januara, crkva nastavlja da čuva liturgijsku i „staru“ Novu godinu, s posebnim molebanima i običajima koji pokazuju kako se vere i porodične tradicije prepliću u svakodnevnom životu vernika. Ovi praznici stvaraju jedinstven dan ispunjen verom, porodičnom toplinom i tradicijom, dok pravoslavni vernici ne slave samo početak nove kalendarske godine, već i koračaju u nju kroz zahvalnost Bogu, duhovno preispitivanje i poštovanje tradicije koja spaja prošlost i sadašnjost.
U zaključku, 14. januar 2026. godine predstavlja dan obeležavanja važnih religioznih događaja u pravoslavlju, katoličanstvu, judaizmu i islamu. Ove tradicije, iako različite, ukazuju na zajedničku ljudsku težnju ka duhovnosti i zajedništvu, a njihovo obeležavanje doprinosi očuvanju kulturnog i verskog identiteta u Srbiji i šire.
