U srpskoj pravoslavnoj crkvi, 18. januar 2026. godine, prema julijanskom kalendaru, obeležava se Krstovdan, dan posvećen postu i molitvi uoči Bogojavljenja. Ovaj datum takođe odgovara praznicima u drugim verama, kao što su Rimokatolička crkva, judaizam i islam, koji takođe imaju svoje obeležavanje tog dana.
Prema pravilima Srpske pravoslavne crkve, Krstovdan je dan kada se vernici pripremaju za Bogojavljenje, a post se poštuje s obzirom na to da je dozvoljena hrana na ulju i vino. Ovaj dan je značajan za vernike koji koriste stari kalendar, a u tom kontekstu, pored Krstovdana, obeležavaju se i spomendani drugih svetaca kao što su prepodobna mati Sinklitikija, prorok Mihej I i prepodobni Apolinarije.
S druge strane, pomesne crkve koje koriste novi gregorijanski kalendar, poput Carigradske patrijaršije, tog dana liturgijski obeležavaju svetog Atanasija Velikog, svetog Kirila Aleksandrijskog, svetu mučenicu Teodulu, prepodobnog Markijana Kirskog, prepodobnog Efrema, episkopa Milaskog i prepodobnog Silvana Palestinskog. Ove razlike između kalendara ukazuju na raznolike tradicije unutar hrišćanstva, ali i na jedinstvo u duhovnosti i veri.
U Rimokatoličkoj crkvi, 18. januar se obeležava kao spomendan svete Margarete Ugarske, a imendan slave vernici koji se zovu Margareta, Izabela i Priska. Ovaj dan predstavlja priliku za okupljanje i slavlje u okviru katoličke zajednice, kao i jačanje duhovne povezanosti među vernicima.
Na jevrejskom kalendaru, 29. tevet 5786. godine, što odgovara 18. januaru 2026, ne obeležava se nijedan veliki praznik. Umesto toga, vernici se fokusiraju na redovne molitve i čitanje Tore, čime se održava svakodnevna duhovna praksa i povezanost sa tradicijom.
U islamu, 29. radžab 1447. AH, koji takođe odgovara istom datumu, se ne obeležava univerzalno priznat veliki verski praznik. Muslimani se posvećuju svojim dnevnim molitvama i učenju Kurana, čime se održava njihova duhovna praksa i povezanost sa verom. Ova svakodnevna disciplina je ključna za islamski život, naglašavajući važnost redovnog obraćanja Bogu i proučavanja svetih tekstova.
Ovaj dan u januaru, kada se susreću različite religije i njihova obeležavanja, pruža priliku za međureligijski dijalog i razumevanje. Svaka od ovih tradicija donosi svoje specifične vrednosti i poruke, ali suštinski cilj svih je proslava vere i duhovnog rasta.
U ovom kontekstu, Krstovdan i ostali obeleženi datumi postaju simboli zajedništva među vernicima različitih tradicija, pozivajući na međusobno poštovanje i razumevanje. U vremenu kada je ponekad teško pronalaženje zajedničkog jezika među različitim verama, ovakvi datumi podsećaju na univerzalne vrednosti ljubavi, mira i zajedništva.
Uoči Bogojavljenja, poruka koju ovaj dan nosi je posebno značajna, jer poziva vernike na refleksiju o sopstvenoj veri i njenim vrednostima. Bez obzira na to kojoj tradiciji pripadali, svi vernici dele zajedničku težnju za duhovnim ispunjenjem i blagoslovom.
Kao deo verskog kalendara Srpske pravoslavne crkve za januar 2026. godine, ovi praznici i obeležavanja podsećaju vernike na važnost postojanja i očuvanja tradicija, kao i na značaj svakodnevne duhovne prakse u životu svakog pojedinca.
