Posle večernjeg bogosluženja u Hramu Svetog Save na Vračaru, vernici su polako izlazili iz crkve i okupljali se u porti hrama. Na Badnje veče, 6. januara 2026. godine, pred glavnim vratima hrama zapaljen je badnjak, uz molitvu i blagoslov sveštenstva. Badnjak, mlado cerovo drvo koje u pravoslavnoj tradiciji simbolizuje toplinu za novorođenog Hrista, stavljeno je u plamen pred stotinama okupljenih. Među vernicima bili su i stari i mladi, roditelji sa decom, stariji ljudi sa ikonicama, dok su sveštenici nadgledali čin i obavljali blagoslov.
Za pravoslavce, Badnje veče označava završetak Božićnog posta i pripremu za proslavu Hristovog rođenja. Paljenje badnjaka je trenutak koji okuplja zajednicu i daje početak prazničnom slavlju. Ovaj simbolički čin predstavlja ne samo duhovnu pripremu, već i zajedništvo među vernicima, koji se okupljaju kako bi zajedno proslavili dolazak Božića.
Nakon paljenja badnjaka, vernici su ostajali u porti hrama, pripremajući se za ponoćnu liturgiju. Neki su razgovarali i pili tople napitke, ali većina je stajala u tišini, duboko uronjena u pripreme za nadolazeći trenutak. Pevanje liturgijskih pesama i kretanje vernika ka glavnim vratima pokazivali su da se zajednica priprema za sledeći deo obreda. Kako se bližila ponoć, broj vernika u porti je rastao. U rukama su nosili ikone i sveće, dok su crkvena zvona najavljivala početak svetog časa. Vernici se okupljaju, čekajući početak ponoćne liturgije i trenutak kada će se čuti: „Mir Božji, Hristos se rodi!“
Horovi pod vođstvom Milene Antović i Katarine Stanković donose toplinu, molitvu i prazničnu čaroliju u kriptu hrama na Vračaru. Njihovi glasovi su ispunili prostor, stvarajući atmosferu koja je podsećala na mir i radost Božića. Ovaj praznik, koji Srpska pravoslavna crkva obeležava 7. januara, ne govori o sili i sjaju, već o tišini, smirenju i nadi koja već dva milenijuma iznova ispituje čoveka i njegov odnos prema Bogu i drugima.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve, uoči praznika Rođenja Hristovog, podseća nas da mir ne dolazi silom, nego iz srca spremnog da oprosti, primi bližnjeg i obnovi zajedništvo. Ove poruke su od suštinskog značaja za razumevanje pravoslavne tradicije, koja naglašava važnost ljubavi i jedinstva u porodici, Crkvi i društvu. Ove vrednosti su posebno istaknute tokom prazničnih dana, kada se okupljaju porodice i prijatelji, deleći radost i mir.
Posle svečanog večernjeg bogosluženja sa petohlebnicom u crkvi Svetog Marka, arhimandrit Vasilije osveštao je badnjake pred vernicima, a molitva koja je tom prilikom uzdignuta sabrala je u sebi sećanje na raj, krst i početak spasenja. Ova ceremonija dodatno je ojačala duhovnu povezanost prisutnih, dok su se svi zajedno molili za mir i blagostanje.
U svemu ovome, Badnje veče predstavlja trenutak kada se okuplja zajednica, kada se svi vraćaju iz svakodnevnog života i osnažuju svoja duhovna uverenja. Ova tradicija, koja se prenosi s kolena na koleno, ne samo da jača veru, već i učvršćuje porodične veze i prijateljstva. U svetu koji se brzo menja, ovakvi trenuci pružaju priliku za refleksiju i zajedničku molitvu, podsećajući nas na važnost zajedništva i ljubavi.
Na kraju, Badnje veče i Božić su vreme kada se podsećamo na osnovne vrednosti naše vere – ljubav, mir i zajedništvo. Dok se okupljamo oko badnjaka, mi ne slavimo samo rođenje Hristovo, već i sve što to dolazak znači za naš život i naše odnose sa drugima. U tom duhu, Badnje veče ostaje jedno od najznačajnijih i najlepših trenutaka u pravoslavnom kalendaru.
