Svake godine, na praznik svete Petke, od ranih jutarnjih sati formiraju se duge kolone ljudi koji strpljivo čekaju da priđu kapeli, pomole se i zahvate svetu vodu. Ova svetiteljka, koju Srbi naročito poštuju, smatra se zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih, ali i čuvarkom doma i porodice.
Vernici širom sveta s verom i ljubavlju odnose flašice napunjene vodom sa ovog izvora, s uverenjem da će im doneti zdravlje i mir. Prema predanjima, voda sa Kalemegdana, navodno, isceljuje bolesti očiju, ekceme na koži i licu, ali i druga oboljenja. Naravno, uz molitvu.
Izvor prate i druge legende
Kapela svete Petke sagrađena je pored crkve Ružice, u vreme kada su mošti svetiteljke, na molbu kneginje Milice, bile prenete u Beograd. Međutim, izvor na kojem je kapela podignuta postojao je i ranije, a o njemu su se ispredale i druge legende. Prema narodnom predanju zabeleženom i na Vikipediji, upravo je taj izvor povezan sa nastankom crkve Ružice. Priča govori o vitezu koji je, na ušću Save i Dunava, pronašao izvor lekovite vode. Kada se kraljeva kći izlečila pijući tu vodu, iznad izvora je podignuta crkva i dobila ime po njoj – Ružica.
Postoji i verovanje da je izvor tokom istorije presušio samo jednom – i to na početku Prvog svetskog rata. Narod je tada smatrao da je to znak nadolazećeg zla. Kada je, u februaru 1918. godine, voda ponovo potekla, ljudi su u tome videli simbol povratka nade i najavu slobode.
Svake godine, na praznik svete Petke, hiljade vernika dolaze iz svih krajeva zemlje kako bi se poklonili svetiteljki i uzeli svetu vodu. Ovaj događaj postao je tradicija koja okuplja ljude različitih generacija, a mnogi dolaze sa porodicama, prenoseći običaje sa kolena na koleno. U ovom trenutku, svi su jednaki, bez obzira na društveni status ili lične probleme.
Mnogi vernici veruju da voda sa ovog izvora može da im pomogne u borbi protiv raznih bolesti, a posebno se ističu problemi sa očima i kožnim oboljenjima. Na kapeli, uz redove ljudi, često se može čuti šaputanje molitvi, što dodatno pojačava osećaj duhovnosti i zajedništva među okupljenima.
U ovom svetom prostoru, svi su u potrazi za duhovnim isceljenjem i nadom. Mnogi od njih donose cveće i sveće kao znak zahvalnosti svetiteljki, a neki dolaze i sa specifičnim molbama. Ovaj ritual prožet je dubokom verom, a svaka flašica vode nosi sa sobom priču, nadu i želju za ozdravljenjem.
Osim što predstavlja mesto okupljanja i molitve, kapela svete Petke takođe je simbol otpora i snage naroda. Tokom turbulentnih perioda u istoriji Srbije, ova kapela ostala je mesto na kojem su se ljudi okupljali da pronađu utehu i snagu. Izvor sa lekovitom vodom postao je ikona nade i vere, a njegova važnost u srpskom društvu ne može se preceniti.
U vreme kada mnogi ljudi osećaju teret svakodnevnog života, ovakvi rituali pružaju im priliku da se povežu sa svojim duhovnim nasleđem i pronađu mir u sebi. U razgovorima među okupljenima, često se deli iskustva i priče o izlečenjima i čudesima koja su se dogodila zahvaljujući vodi sa ovog svetog mesta.
Na kraju, praznik svete Petke ostavlja snažan utisak na sve prisutne, a kapela i njen izvor ostaju simbol nade i vere za generacije koje dolaze. U ovom svetu koji se brzo menja, tradicije poput ove pružaju ljudima osećaj stabilnosti i povezanosti sa svojim korenima. Vernici odlaze sa kapelice sa ispunjenim srcima, verujući da će sila svete Petke i dalje pratiti njihove korake.
