Ekonomista Veljko Mijušković izneo je danas svoje mišljenje o mogućem otkupu dela udela Naftne industrije Srbije (NIS) od strane države. On smatra da bi za Srbiju bilo najpovoljnije da sama otkupi deo tog udela, ali se postavlja pitanje da li je to trenutno izvodljivo. Prema njegovim rečima, strateški resursi zemlje su ranije prepušteni drugoj strani, što je osudio.
Mijušković je istakao da bi kupovina dela NIS-a bila najbolja opcija kako bi Srbija izbegla komplikacije u vezi sa sankcijama koje bi mogle uslediti u budućnosti. On veruje da bi u nekoj kasnijoj fazi moglo doći do mogućnosti da se deo ponovo otkupi i vrati pod kontrolu Srbije, što bi značilo da bi zemlja imala kontrolni paket u svojim rukama.
On je takođe naveo da je Mađarska dobra opcija za kupovinu udela NIS, s obzirom na to da je prihvatljiva i za američku i za rusku stranu. Mijušković se osvrnuo na nedavni dogovor između mađarskog premijera Viktora Orbana i američkog predsednika Donalda Trampa, kao i na tradicionalno dobre odnose Mađarske sa Rusijom. Prema njegovim rečima, Mađarska može zadovoljiti trenutne interese obe strane, što je dodatno osnaženo prijateljskim odnosima između Orban i Vučića.
Ekonomista Mihajlo Rabrenović je dodao da trenutni proces u vezi sa vlasničkom strukturom NIS-a može biti deo šireg cilja američkih sankcija, koje imaju za cilj da potpuno eliminišu ruski uticaj u kompaniji. On smatra da prodaja paketa od 11,3 odsto ruskog udela ne bi bila dovoljna za ostvarenje tog cilja. Rabrenović naglašava da bi, čak i sa smanjenim udelom, postojala mogućnost nastavka ruskog uticaja kroz bliske odnose.
Trenutno, Srbija ima oko 29 procenata udela u NIS-u, dok mali akcionari poseduju oko 14 procenata. Rabrenović je ukazao na to da bi, ako bi ostalo oko 42-43 procenta ruskog udela, to značilo da cilj uklanjanja ruskog uticaja ne bi bio postignut. Na osnovu ovih procena, zaključuje se da je potrebno razmotriti kako dalje sa vlasničkom strukturom NIS-a kako bi se postigla željena kontrola i smanjio uticaj stranih faktora.
U svetlu ovih dešavanja, Srbija se suočava sa izazovima u vezi sa energetskom sigurnošću i ekonomskom stabilnošću, a odluke koje budu donete u vezi sa NIS-om mogle bi imati dugoročne posledice za zemlju. U tom kontekstu, postavlja se pitanje koliko je Srbija spremna da preuzme kontrolu nad svojim strateškim resursima, kao i koje bi korake trebalo preduzeti da bi se obezbedila veća autonomija i smanjila zavisnost od stranih interesa.
