Produženi boravak postao je ključna usluga za mnoge roditelje učenika nižih razreda, ali obrazovne ustanove se suočavaju sa brojnim izazovima u pružanju ove usluge. Prema podacima, u prethodnim godinama, između 7.000 i 8.000 dece koristilo je produženi boravak u 111 osnovnih škola, raspoređenih u više od 290 grupa. Očekuje se da će se taj broj zadržati i ove godine, ali mnoge škole, poput OŠ „Pavle Savić“ u Mirijevu, ne mogu da ispune sve zahteve.
Direktor škole, Milan Krstić, ističe da je interesovanje roditelja veliko, ali da im nedostaje prostora za formiranje dodatnih odeljenja produženog boravka. „Prilikom upisa prvaka, roditelji su se izjašnjavali da li žele da im deca budu u produženom boravku. Većina se izjasnila za to, a prioritet su imali oni čija su oba roditelja zaposlena, kao i deca samohranih roditelja i primaoci socijalne pomoći,“ kaže Krstić.
U međuvremenu, Grad Beograd je preuzeo odgovornost za finansiranje plata učitelja koji rade u produženom boravku za treći i četvrti razred. Od 2018. godine, plate su dva puta povećane, a trenutna dnevnica iznosi 2.300 dinara. Ova mera obuhvata 195 nastavnika u 84 škole, kao i 101 učitelja za prvi i drugi razred u 60 škola. Godišnje se za ove potrebe iz gradske kase izdvaja oko 150 miliona dinara.
Produženi boravak ne obuhvata samo čuvanje dece; učitelji pomažu učenicima da završe domaće zadatke, ponavljaju gradivo i učestvuju u sportskim aktivnostima. Učiteljice koje rade u produženom boravku, prema rečima direktora Krstića, omogućavaju deci da većinu školskih obaveza završe pre nego što roditelji dođu s posla. Ova usluga je posebno značajna za roditelje koji nemaju mogućnost da ostave decu kod kuće nakon nastave.
Međutim, da bi škola mogla da pruži uslugu produženog boravka, mora imati adekvatne prostore, opremu i nastavna sredstva. Takođe, potrebna je inicijativa Saveta roditelja, saglasnost nastavničkog veća i odluka školskog odbora. U zavisnosti od škole, deca mogu imati obezbeđenu užinu ili ručak. Prosečna cena užine iznosi oko 150 dinara, dok je cena ručka oko 300 dinara, što na mesečnom nivou može iznositi oko 6.000 dinara za roditelje koji biraju ručak za svoju decu.
Roditelji su često suočeni sa dodatnim troškovima, ali mnogi ističu da je produženi boravak neprocenjiva usluga koja im omogućava da usklade obaveze na poslu sa potrebama svoje dece. U školama gde je produženi boravak uspešno implementiran, često se čuju pohvale na račun organizacije i angažovanja učitelja.
U svetlu ovih izazova, važno je da se nastavi rad na unapređenju prostora i resursa koji su potrebni za pružanje kvalitetnog produženog boravka. Roditelji i prosvetni radnici moraju nastaviti da se zalažu za poboljšanje uslova kako bi se osigurala dostupnost ove usluge za svu decu koja je potrebna.
Na kraju, produženi boravak predstavlja značajan deo obrazovnog sistema i ključno rešenje za mnoge porodice. S obzirom na sve veće zahteve i potrebe, očekuje se da će se u budućnosti raditi na proširenju kapaciteta i poboljšanju kvaliteta usluga kako bi se zadovoljile potrebe svih zainteresovanih roditelja i njihove dece.
