Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, Vladimir Vuletić, nedavno je izrazio zabrinutost zbog trenutnog stanja nastave na fakultetu, ali i optimizam zbog visoke zainteresovanosti studenata. U izjavi za Tanjug, Vuletić je ukazao na činjenicu da se veliki broj studenata vratio na nastavu nakon što je fakultet počeo sa nadoknadom nastave, pri čemu se čak dve trećine studenata prve godine odlučilo da nastavi sa studijama. Taj podatak je značajan jer je uobičajeno da se određeni broj studenata odrekne studija nakon prvog semestra.
Iako je povratak studenata pozitivan znak, Vuletić je naglasio da se nastava odvija na „dosta haotičan“ način. On je primetio da neki profesori drže onlajn predavanja sinhrono, dok drugi postavljaju materijale za asinhrono učenje. Ova nepreglednost u organizaciji nastave stvara dodatne izazove za studente, koji se suočavaju sa različitim pristupima i metodama učenja.
U prethodnim godinama, situacija na Filozofskom fakultetu nije bila idealna, a Vuletić je ukazao na to da su neka odeljenja počela sa nadoknadom nastave čak i pre nego što je uprava donela zvaničnu odluku o nastavku nastave. Ova situacija dodatno komplikuje proces obrazovanja i može uticati na kvalitet nastave.
Pored problema sa organizacijom nastave, Vuletić se osvrnuo i na izazove sa kojima se studenti suočavaju u trenutnim okolnostima. Mnogi od njih su se prilagodili novim načinima učenja, ali i dalje postoji potreba za većom podrškom i jasnoćom u vezi sa nastavnim planovima. Profesor je naglasio važnost komunikacije između studenata i profesora kako bi se osiguralo da svi budu na istoj strani i da se reše eventualni nesporazumi.
Takođe, Vuletić je istakao da je važno da fakultet nastavi da pruža kvalitetno obrazovanje, uprkos izazovima koje donosi trenutna situacija. On smatra da bi fakultet trebao da razmotri mogućnosti za poboljšanje nastave i prilagođavanje potrebama studenata. U tom smislu, profesor je preporučio da se istraže različiti modeli nastave koji bi mogli pomoći studentima da lakše savladaju gradivo.
Jedan od predloga koji je Vuletić izneo je i veća integracija tehnologije u nastavu. On veruje da bi korišćenje savremenih alata i platformi moglo doprineti poboljšanju iskustva učenja i omogućiti studentima da lakše pristupaju materijalima i resursima. Takođe, to bi moglo olakšati komunikaciju između studenata i profesora, što je ključno za uspešan proces obrazovanja.
Na kraju, Vuletić je podvukao da je važno da fakultet ostane otvoren za povratne informacije od studenata. Uključivanje studenata u proces donošenja odluka može doneti korisne uvide i pomoći u identifikaciji problema koji se moraju rešiti. Fakultet bi trebao da stvori okruženje u kojem se studenti osećaju osnaženo da izraze svoje mišljenje i predlože rešenja.
U svetlu trenutnih izazova sa kojima se suočavaju visoko obrazovne institucije, važno je da se pronađu načini za unapređenje nastave i podršku studentima. Bez obzira na haotične okolnosti, Vuletić je optimističan da uz zajednički trud i saradnju, fakultet može stvoriti bolje uslove za učenje i obrazovanje. Ova situacija može biti prilika za inovacije i poboljšanja koja će imati dugoročne koristi za buduće generacije studenata.
